Organska poljoprivreda smatra se proizvodnjom koja je naročito pogodna za zapošljavanje žena, i to iz više razloga. Za početak ovog posla potrebna su znatno manja ulaganja u poređenju s uobičajenom poljoprivredom, može da se organizuje na malom posedu, a ženama se nudi mogućnost da se ekonomski osnaže.
Uobičajenom poljoprivredom u celom svetu vladaju muškarci, a pokazatelji istraživanja koja su sproveli Internacionalna organizacija za organsku poljoprivredu (IFOAM) i Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) ukazuju na to da su žene u ovoj poljoprivredi uglavnom zaposlene kao radna snaga i retko su vlasnice farmi i zemljišta.
Prema podacima ovih organizacija, u zemljama u razvoju samo dva odsto žena poseduje zemlju, dok je u razvijenim taj udeo veći i kreće se oko 20 odsto. Uobičajena poljoprivreda prepoznata je i kao proizvodnja koja podstiče stvaranje korporacija, zahvaljujući kojima se polako gubi tradicionalno znanje o agraru.
Ono je sadržano u organskom pristupu ovom poslu. Iz tog razloga, žene mogu da budu i čuvari ovog važnog znanja i ujedno da doprinesu očuvanju biodiverziteta i životne sredine.
Prema studiji koju je napravio IFOAM, žene iz ruralnih sredina koje se angažuju u organskoj poljoprivredi na taj način obezbeđuju raznolikost svog poslovanja, čime poboljšavaju kvalitet svakodnevnog života. Takođe, proširuju znanje, što sve zajedno dovodi do povećanja njihovog samopouzdanja i samostalnosti. Kako su pokazala istraživanja, organska proizvodnja ima stabilnije prinose i manje je podložna riziku u odnosu na uobičajenu, a krajnji proizvodi imaju veću tržišnu vrednost. Zahvaljujući tome, žene dobijaju mogućnost i da se ekonomski osnaže.
Organska proizvodnja je i čuvar zdravlja, jer zabranjuje upotrebu pesticida koji nose moguću opasnost za ljudski organizam. Njihova upotreba i kvalitet nisu uvek pod odgovarajućom kontrolom, naročito u nerazvijenim delovima sveta. Ako se uzme u obzir da tamo glavnu radnu snagu čine upravo žene, jasno je koliko je njihovo zdravlje ugroženo.
Utvrđeno je da žene oboljevaju od respiratornih bolesti zbog nepodesnog rukovanja hemijskim preparatima, ali naročito je ugrožena njihova reproduktivna funkcija. Težak rad i preterana izloženost pesticidima uzrok su povećanog broja abortusa i oštećenja kod tek rođene dece.
Žene koje se bave organskom poljoprivredom imaju značajnu ulogu i u očuvanju biodiverziteta i životne sredine, kao i bogatstva semenskog, sadnog materijala i tradicionalnih znanja. S druge strane, one kroz obrazovanje, osim tradicionalnog, dobijaju i savremena znanja. Istraživanja su pokazala da je modernizacija žena u ruralnim sredinama direktno povezana sa smanjenjem njihove eksploatacije u društvu.
Uzimajući u obzir prednosti njihovog uključivanja u sektor organske poljoprivrede, globalne organizacije koje se bave ovom problematikom preporučuju vladama svake zemlje da napravi programe koji to podstiče. Preporuka se odnosi i na fondacije, koje bi trebalo što više projekata da posvete razvoju ženskog preduzetništva.
Farmerima se, bez obzira na pol, preporučuje da se zalažu za rodnu ravnopravnost i na taj način stvaraju zdravije društvo i bolju radnu sredinu. Svi koji se opredele za podsticanje razvoja organske poljoprivrede ne samo da će pomoći osnaživanje žena, već će i stvoriti zdravije životno okruženje. Iz istog razloga i potrošači bi trebalo da kupuju organske proizvode.
M.V.
Dobro jutro broj 540 – April 2017.
