Na izložbama i sajmovima cveća sve su traženije biljke koje se lako gaje, odnosno kojima nije potrebna posebna nega. Tako je nolina (Nolina recurvata) u svetu, ali i kod nas sve popularnija, a posebno je dobar izbor za ljubitelje sobnih biljaka koji nemaju dovoljno vremena da im se posvete. U donjem delu stablo je zadebljalo i podseća na slonovu nogu, što je i jedan od naziva za ovu egzotičnu biljku. To nam je potvrdila i Mirjana Janjušević, dipl. inž. pejzažne arhitekture iz Beograda.
Slonova noga potiče sa visoravni Meksika, gde raste na veoma siromašnom zemljištu. Mlade biljke najčešće imaju samo jedno stablo. Tanki sivozeleni listovi rastu u obliku guste rozete na vrhu i spuštaju se nadole. Kod starijih biljaka stablo je razgranato i deluju bogatije, atraktivnije. Sitni beli cvetovi pojavljuju se jedino kod biljaka u postojbini i koje rastu u otimalnim uslovima s malo padavina a mnogo svetlosti i toplote. Može da naraste i do 10 metara. Međutim, kao sobna biljka u našim uslovima kontinentalne klime sporo raste, godinama i ne cveta.
Za razliku od ostalih egzotičnih biljaka, nolina se lako neguje. Voli svetlo mesto zaštićeno od promaje i direktnih sunčevih zraka, koji joj mogu spržiti listove. Idealna temperatura za njen uzgoj je od 12 do 15 Celzijusovih stepeni. Dobro podnosi i visoke letnje temperature. Zimi je treba staviti na hladnije mesto, gde temperatura ne prelazi osam stepeni. Ako je u toplijoj prostoriji u kojoj je vazduh suv, zahteva povremeno orošavanje listova. Kada noćne temperature pređu 10 stepeni, može se izneti na terasu ili balkon i držati u polusenci, na mestu zaštićenom od vetra i kiše.
Nolina ima sukulentno stablo, koje joj služi kao rezervoar za vodu. Zato je treba zalivati kad se zemlja u saksiji sasvim osuši, leti ustajalom vodom jednom nedeljno, a zimi još ređe. Ako je u zagrejanoj prostoriji, zaliva se na 15 do 20 dana, a ako je temperatura oko pet stepeni, skoro prestaje da se zaliva. Suvišna voda joj šteti, pa se javlja “mekano stopalo” i listovi počinju da žute. Da ne bi uginula, treba je presaditi u novu i suvu zemlju, a vrh odseći dok se ne dođe do zdravog i tvrdog dela.
Ova egzotična biljka presađuje se veoma retko, svakih pet – šest godina, u keramičku saksiju (plitka i široka), sa zemljom pripremljenom od dva dela peska, isto toliko ilovače i jednog dela treseta. Međutim, može se presaditi i u zemlju za kaktuse. Starijim biljkama najčešće se menja samo površinski sloj zemlje. Od maja do septembra može se prihranjivati svakih dvadeset dana tečnim đubrivom za lisnate biljke.
U postojbini i idealnim uslovima gde cveta, razmnožava se semenom. Veoma teško se dele izdanci, jer otkidanjem može doći do propadanja ne samo izdanaka, već i matične biljke.
Najčešće se prodaje sa dva – tri izdanka u saksiji. Ne treba ih razdvajati jer postoji opasnost od oštećenja i gljivičnih bolesti na svežim ranama, pa biljka lako može uginuti. Da bi se podstakao rast, povremeno se otkidaju spoljni listovi, tako što se zavrnu i povuku nadole.
D.R.
Dobro jutro broj 540 – April 2017.
