Monarda (Monarda didyma) je sve popularnija kod nas. Vole je oni koji na većem prostoru u bašti gaje cveće po ugledu na engleski „kotidž garden“, gde okružena nižim biljkama i ukomponovana sa sezonskim vrstama dolazi do punog izražaja. To nam je potvrdila i Marija Sibinov Džunić, vlasnica „Statue“ u Starčevu, u čijoj se kolekciji nalaze najlepše boje ove biljke, kao i seme i razne sadnice za naše cvetne bašte, i naglasila da je monarda uspravna višegodišnja zeljasta biljka koja obično naraste sedamdesetak, ali može i do sto centimetara. Za razliku od drugih visokih perena, ne mora se podupirati, odnosno ne traži oslonac. Opojnog je mirisa i veoma atraktivnog izgleda.
Poreklom je iz Severne Amerike, i pripada rodu Monarda koji sadrži 16 vrsta veoma otpornih na zimske uslove. Ime je dobila po španskom doktoru i botaničaru Nikolasu Monardesu. Poznata je i kao bergamot, ali i kao metvulja i konjska metvica. U njenoj lepoti i okrepljujućim i lekovitim svojstvima uživali su Indijanci, pa je dobila ime i indijanska kopriva. Listovi monarde su ovalni, na vrhu zašljeni. Mogu biti glatki, ali su uglavnom obrasli nežnim dlačicama, sa sitno nazubljenim ivicama, dugački petnaestak i široki osam centimetara. Naspramno su raspoređeni na stabljici četvrtastog oblika. Kad se zgnječe ili protrljaju između prstiju veoma prijatno mirišu, jer sadrže etarsko ulje.
Cvetovi su u raznih boja, a veoma efektno deluju ljubičasti, svetloružičati, crveni, ali i beli sa raznim nijansama plave boje. U obliku su ćubica, dugački 3–4 centimetra, složeni u glavičaste cvasti u kojima može biti i pedesetak cvetova. Cvasti se razvijaju na vrhu, u sredini biljke, početkom leta. Ako su povoljni uslovi, može cvetati nekoliko puta do kraja septembra, s tim što se preporučuje redovno uklanjanje precvetalih cvetova.
Sadi se u bašti prošaranoj senkom, koja je potpuno osunčana samo u jutarnjim časovima. Ako je biljka stalno u hladovini brže će se širiti, ali će slabije cvetati. Voli vlažno, dobro drenirano zemljište, bogato organskom materijom. U proleće se dodaje đubrivo, najbolje zreo kompost.
Iako dobro podnosi sušu, leti, dok cveta, treba je zalivati tako da zemlja bude umereno vlažna. Obilno i često zalivanje joj škodi.
Tokom jeseni, ako se često smenjuju vlažni i sušni periodi, ili su u kratkim vremenskim razmacima velike temperaturne oscilacije, na listovima se mogu pojaviti gljvice, a najčešće pepelnica.
Zimske uslove preživljava bez nadzemnog dela pokrivena suvim lišćem, slamom ili slojem komposta. U proleće, čim se steknu uslovi, pojavljuju se novi izdanci (u većem broju nego prethodne godine).
Razmnožava se iz semena, koje se pre setve polovinom aprila, mora kratko stratifikovati. Optimalna temperatura za klijanje je dvadesetak stepeni, a mlade biljke se pojavljuju posle šest do deset dana. Na željeno mesto rasađuju se sredinom maja na razmak 30–35 centimetara.
Najbolje i najjednostavnije se razmnožava deljenjem bokora u proleće ili jesen, a širi se stolonima. Najvažnija mera nege monarde je jesenje skraćivanje iznad zemlje. Ovo je dobro i zbog očuvanja same biljke – da bi ostala zdrava, smanjilo se njeno širenje, sprečila trulež korena i poboljšala cirkulacija vazduha oko listova u proleće.
Jednom zasađena, ova perena će godinama biti ukras cvetne bašte, u kombinaciji s drugim biljkama, ali i kao ruže u grupama na travnjaku.
D.R.
Dobro jutro broj 540 – April 2017.
