Zbog zanimljivih cvetnih glavica i velikih listova, ukrasni luk (L. Allium Sphaeocephaloneocephalon) se poslednjih godina može videti u dvorištima i baštama. Poput belog luka i ova vrsta pripada rodu Allium . Vrsta sa loptastom cvetnom glavicom je (L. Allium giganteum) vodi poreklo iz Srednje Azije i smatra se najdekorativnijom vrstom ukrasnog luka. Osim te uloge, koristi se za pripremu prirodnih preparata za zaštitu bilja od štetočina. Posebno je efikasan protiv raznih vrsta moljaca. Cvetovi privlače pčele i zbog toga ga uzgajaju pčelari.
Ukrasni ima skoro iste zahteve kao beli luk. Najčešće se sadi u grupama po nekoliko biljaka. Na taj način dolazi do izražaja lepota cvetnih glavica. Ne treba ga saditi pored biljnih vrsta koje su jaki kompetitori, jer ga mogu potisnuti. Na istom mestu može da se sadi najviše dve godine. Posle toga je potrebno promeniti mesto sadnje. Odabrati osunčane terene. Za sadnju izbegavati senovita mesta. Dobro će rasti i kada je u polusenci. Za sadnju odabrati propusno zemljište sa dobrim vodno-vazdušnim režimom. Ne podnosi suvišnu vlagu. Dobro uspeva posle kupusnjača, mahunarki i krastavca. Krompir, paradajz i ostale vrste lukova su loši predusevi za ukrasni.
Sadnja se obavlja semenom i sadnjom čenova. Setva semena je ređe zastupljena. U tom slučaju treba seme potopiti u vodu tokom noći. Semenke koje plutaju su šture ili oštećene. Njih odbacujemo. Setva se obavlja u dobro pripremljeno zemljište na dubinu od pet centimetara. Seje se tokom jeseni, najmanje jedan i po mesec pre pojave mraza.
Najčešće se sade čenovi ukrasnog luka. Dubina sadnje se kreće od 10 do 30 cm. Potrebno je da sloj zemlje kojim ih prekrivamo bude debeo koliko je visina posađenog čena. Razmak između njih ne sme da bude manji od 15 cm. Biljke ne smeju da budu posađene pregusto. Treba im dati prostor da se dobro razviju. U zavisnosti od sorte, razmak između čenova koje sadimo može biti do 40 cm. Mogu da se uzgajaju u saksijama koje su dovoljno duboke. Prilikom sadnje dobro je u sadne jame ili kanaliće dodati organsko đubrivo. Tokom sušnog perioda biljke zalivati i prihranjivati. Posle precvetavanja pustiti listove da sami uvenu.
Mnogobrojni su pripadnici ukrasnog luka koji se razlikuju po visini, veličini listova, boji, obliku cvetova i veličini cvetnih glavica. Osim ukrasnog, sa karakterističnim loptastim cvetnim glavicama koje su ljubičasto obojene, u poslednje vreme je veoma popularan Zlatni ukrasni luk. Odlikuje se zvezdastim cvetovima zlatnožute boje. Cvetne drške dostižu visinu od 25 cm. Cveta sredinom leta. Odlično podnosi hladovinu.
Onaj sa cvetovima u obliku zvončića cveta početkom jula. Njegovi cvetovi imaju boju crvenog vina.
Napuljski ukrasni luk ima bele cvetove. Cvetna glavica je rastresitija i nema formu lopte. Cveta krajem proleća i početkom leta. Dobro uspeva na osunčanim terenima. Ne podnosi zabareno zemljište.
Na ukrasnom luku se javljaju iste bolesti kao i na belom: plamenjača, pepelnica, rđa, trulež. Od štetočina najčešće ga napada lukova muva.
Izvor: Agroklub.rs
Foto: Pixabay
