Piše: Biljana Nenković
Lep ružičnjak je večiti san svih ljubitelja cveća, a jesen je pravo vreme za sadnju ruža i uz malo znanja i truda biće to najbolja baštenska investicija za sledeće leto. Jesenja sadnja ima prednosti nad prolećnom, a u planiranju novog zasada ruža dobro je znati s kojim cvećem su one najbolje komšije.
Nove ruže treba saditi isključivo kad je zemlja suva i dobro oceđena. Mogu da se sade i presađuju do kasne jeseni, sve dok zemlja ne smrzne, ali bolje je što ranije to uraditi, kako bi se dobro ukorenile pre zime. Retko kad nam je na raspolaganju zemljište idealno za gajenje ruža, ali je bitno da ima humusa koji reguliše drenažu i obezbeđuje propusnost vazduha.
Novo mesto za novu ružu
Kraljice bašte najbolje uspevaju na slabo kiselom ili neutralnom zemljištu, pH vrednosti od 5,5 do 6,5. Ukoliko je zemlja bazna, treba je zakiseliti dodavanjem treseta ili stajskog đubriva. Ako je obrnuto, pa je tlo kiselo, treba mu dodati kalcijum. S pripremom zemljišta najbolje je početi u septembru. Nađubri se površina gde je planiran nov zasad, ravnomerno se rasporedi i prekopa se zemlja, kako bi se površinski sloj pomešao sa đubrivom. Posle mesec dana potrebno je prekopati još jednom, ali ovaj put nešto dublje.
Ko već ima ružičnjak, a želi da ga obnovi, mora znati da nove sadnice ne treba saditi na ista mesta. Nova ruža mora da se pomeri bar pola metra od mesta na kome je bila prethodna. Sa dobrim predznanjem i pripremom zemljišta jesenja sadnja može da počne. Kad se posade u jesen, mesec ili dva pre hladnoće i zime, koren ima dovoljno vremena da počne da ožiljava.
Sledeći korak je voditi računa o razmaku. Postoje međunarodne norme po kojima se mini ruže sade na razmak 30×30 centimetara, hibridi na 40×40, hibridi čajevke na 60×60 cm, a grmolike na 1×1 metar. Za penjačice važi pravilo da se sade u razmaku od dva do tri metra jedna do druge. Možete ih saditi i na većim razmacima, ako imate za to prostora.
Kalem u nivou zemlje
Poželjno je u planiranju ružičnjaka prvo uzeti olovku i papir, pa napraviti plan, odnosno, raspored, a potom nabaviti sadnice. Obično se kopaju rupe veličine 30x30x30 centimetara. Pre sadnje ruže se obavezno ostave u kanti s vodom barem šest sati, kako bi se koren natopio. Potom se koren malo potkrati, odstrane se oštećeni korenčići i pažljivo se rasporede u prethodno iskopane rupe. Sadnica se stavi na sredinu rupe i koren se ravnomerno zagrće zemljom, pazeći da kalemljeno mesto ne ostane iznad zemlje.
Najbolje je da kalemljeno mesto bude u nivou zemlje ili najviše 2cm pod zemljom. Ako se biljka posadi preduboko, slabe su šanse da će se uspešno razvijati. Ako je posađena plitko, to je manji problem, jer se zemlja može dodati. Zemlja se utaba oko sadnice i nova ruža se dobro zalije, jer oko korena ostane dosta šupljina, pa voda služi da se zemlja lepo slegne. Kad zemlja potpuno upije vodu, nagrne se još malo zemlje koja služi kao zaštita od isušivanja, pomaže da se biljka primi, a u jesen je to i zimska zaštita. Ta dodatna zemlja uklanja se tek kad biljka potera oko pedalj dugačke mladice.
Ako je ruža pravilno posađena i dobro nađubrena i ako je cela jesen topla, može se desiti da potera izdanke koje, dolaskom zime, treba samo malo potkratiti. Pravo orezivanje sledi tek na proleće. Ukoliko ste se odlučili da sadite ruže na terasi, potrebno je obezbediti dovoljno duboke i široke posude, jer je njihov koren veliki i razgranat. Preko zime posudu i biljku zaštitite od hladnoće stiroporom, starim novinskim papirom ili platnom za džakove. Za sadnju mini ruža i pokrivačica, posuda treba da bude najmanje 40 centimetara duboka i 25 široka. Za čajevke, ona treba da bude nešto veća, a za puzavice, posuda koja je minimalno 50 centimetara duboka i široka.
Severni balkon nepoželjan za ruže
Ruže ne treba saditi na terasi ako ne postoji dobro strujanje vazduha i osam sati sunca ili svetlosti. Tako je, recimo, balkon okrenut ka severu, nepoželjan za ruže i pokušaj gajenja ruža je gubljenje vremena. Sve ostale strane sveta su povoljne za ruže, u zavisnosti od sorte.
Osim dobrog plana za ružičnjak, neophodno je ponešto znati i o uparivanju biljaka, kako biste sledećeg leta dobili rajsku baštu. Naime, ruže su s nekim biljkama dobre komšije, a neke baš i ne vole. Neke biljke su jednostavno kao stvorene jedna za drugu. Za ruže su to definitivno biljke koje rastu nisko ili niže od njih, kao što su lavanda, mačija trava, virak i ružičasti karanfil. Ove biljke su idealni pratioci ruža, jer rastu nisko i gusto i na taj način čuvaju vlagu za koren ruže.
Dobre komšije ruža treba ne samo da im obezbede pravilan razvoj, već i da zahtevaju iste uslove gajenja. Pored njih bi trebalo saditi biljke koje takođe traže dosta sunca. Na primer, to može biti vanilin žbun, zatim angelonija, lantana, ali i verbena. Tu spada takođe i kalibrahoa sa mnoštvom zvončića, koja pripada porodici petunija. Sve one dobro podnose sunce i odlično popunjavaju prostor među ružama. Svaka od ovih biljaka ima i veoma skromne potrebe za vodom i ishranom, baš kao i ruže.
Luk pojačava miris ruže
Neke biljke imaju sposobnost da na potpuno prirodan način, bez upotrebe bilo kakve hemije, zaštite ruže od štetočina i bolesti. One u svojim listovima, cvetovima ili korenima imaju materije koje odbijaju štetočine. Recimo, luk vlašac, ukrasni lukovi, ali i oni jestivi, pojačavaju miris ruža, štite ih od lisnih vaši i sprečavaju crne mrlje. Od biljnih vaši i drugih buba ruže će biti zaštićene ako pored njih posadite muškatle, rutu, vratić, bosiljak, nanu, neven, žalfiju, origano, hajdučku travu, mačju travu ili divlji bosiljak. Zanimljivo je da paradajz sprečava stvaranje čađave pegavosti ili rđe ruže, a bubamare su dobrodošle, jer se hrane lisnim vašima.
Prednosti jesenje sadnje
Kod aprilske sadnje ruža, sadnice su mahom već poterale u trapu, pa im je potrebno snažnije orezivanje i neprekidno zalivanje. Obično ne mogu da se ožile i poteraju mladice, pa ih letnje žege prorede. Ruže treba saditi u jesen, i to od kraja septembra do sredine novembra. Ipak, između prolećne i jesenje, treba se odlučiti za jesenju sadnju, jer tada je:
bolji prijem sadnica,
duži rok sadnje,
veća mogućnost popunjavanja i dopunjavanja plana ružičnjaka.
Sadnice iz trapa treba donositi pojedinačno ili u manjim grupama, jer se nežne žile do sadnje nepotebno isušuju.
