Tekst i foto: Biljana Nenković
Znanje o lekovitom bilju naši preci su prenosili s kolena na koleno. Nama je ono danas od velike koristi, jer priroda se pobrinula za sve. Naše je samo da naučimo kada i kako šta da upotrebimo i da prenesemo sve što smo naučili o tradicionalnoj, narodnoj medicini.
Lekovito bilje može da se skuplja skoro cele godine. Nije važno da li je kraj leta, duboka jesen, rano proleće ili zima. Najvažnije je napraviti sopstveni lekoviti špajz, svoju apoteku s osušenim samoniklim biljem iz prirode od koga u svako doba može da se skuva čaj, napravi aromatično i zdravo ulje ili tinktura. Na našem podneblju sakuplja se nekoliko biljaka s nezagađenih proplanaka i livada, koje skoro svaka porodica treba da ima i da sačuva za zimu.
Kantarion
Latinski naziv za jednu od najpoznatijih lekovitih trava kod nas je hypericum perforatum. Zovu je još i bogorodičina trava, gospin cvet, gorac, strašno zelje, gospino zelje, ivanje zelje, pljuskavica, žutenica, gorač, krvavac, žuta metlica, marina ručica, ženska kantarija.
Kantarion je višegodišnja zeljasta biljka koja raste do 70 centimetara visine. Za tlo se drži solidno razvijenim korenom, iz kojeg izrasta stablo, koje se pri vrhu razgranava. Stabljike imaju dve ivice, tvrde su, s crvenkastim primesama i ne koriste se u lekovite svrhe. Listovi kantariona su ovalni, jajoliki, ali nisu nazubljeni, već ravnih ivica. Dugi su 2 do 3cm, a kada se podignu prema svetlosti, izgledaju pegavi. Pege na listu potiču od malih depoa eteričnog ulja i smola i od crnkastih tačkica, koje su uljane žlezde. Žuti cvetovi od pet latica sa donje strane imaju crne tačke. Cveta od maja do septembra. Za lek se, u vreme cvetanja, skupljaju samo cvetovi i listovi.
Kantarion raste po suvim brežuljcima, na sunčanim livadama, pustom i neobrađenom zemljištu i rubovima šuma. U kantarionu ima eteričnih ulja u količini od oko 0,2%. Ima znatnih količina tanina, flavonoida, smola i hipericina – kantarionove crvene boje, koja je njegova karakteristika.
Kantarion se na prvom mestu koristi kao nega i zaštita kože u kozmetici i medicini. Koristan je kod rana koje krvare, povreda mišića, hematoma, otoka kod udaraca, uganuća i iščašenja, mnogobrojnih reumatskih oboljenja.
Koristi se za lečenje sluzavosti pluća, grčeva u crevima i želucu, zgrušavanja krvi, bolesti bubrega, jetre, slezine i bešike. Naročito se preporučuje kod nekontrolisanog mokrenja. Pomešan sa drugim lekovitim biljkama, odlično je sredstvo za lečenje zastarelog kašlja i astme. Kantarion se odavno koristi i upotrebljava kod hemoroida, za zarastanje rana i kao antiseptik, protiv bolova jetre, želuca, proliva itd.
Etarsko ulje od kantariona deluje protiv crevnih parazita. Kantarion je dobar i za lečenje umerene i blage depresije. Cvetovi se suše za čaj, ali najpoznatije je ulje od kantariona. Pravi se tako što se cvetovi prosuše 24 sata, a potom se naliju maslinovim uljem. Tegla treba da stoji najmanje tri nedelje na suncu, a potom se ulje procedi i čuva na hladnom i tamnom mestu.
Vranilova trava
Latinski naziv za Vranilovu travu je Origanum vulgare. Poznata je i pod imenom divlji origano. Stabljika je mrkocrvena do ljubičasta, listovi su na lisnim drškama, jajasti, celog ili nejasno nazubljenog oboda, prekriveni žlezdama. Cvetovi daju izgled metlice, s tamnocrvenim ili karmincrvenim krunicama. Cela biljka miriše. Raste u umerenom pojasu Evroazije, na sušnim obroncima, siromašnim livadama i u svetlim listopadnim šumama.
Kao lekoviti deo biljke koristi se osušen nadzemni deo biljke. Vranilovka sadrži etarsko ulje u kome dominiraju timol i karvakrol, zatim flavonoide, rozmaricinsku, kafenu, protokatehinsku kiselinu, tanine. Aktivni sastojci pokazuju snažno antimikrobno dejstvo, pa se vranilovka koristi kod kašlja, bronhitisa, kod urinarnih infekcija, i bolesti organa za varenje. Smatra se jednim od najjačih prirodnih antibiotika. Podstiče lučenje žuči, znojenje, leči grip i groznicu. Efikasno može da eliminiše ešerihiju koli, kandidu, razne viruse i parazite.
Zovu je čudesnom i zbog obilja minerala – kalijuma, kalcijuma, mangana, bakra, gvožđa i magnezijuma. Kalijum je izuzetno značajan sastojak ćelija i telesnih tečnosti, reguliše rad srca i krvnog pritiska. Mangan i bakar su u organizmu zaduženi za antioksidantne enzime, dok gvožđe pomaže u sprečavanju anemije. Magnezijum i kalcijum važni su za zdravlje kostiju.
Lišće i cvetovi divljeg origana imaju antiseptičko dejstvo, a pomažu i protiv grčeva i nadimanja jer sprečavaju pritisak dijafragme na pluća. Zbog prijatnog ukusa se pije i radi uživanja, bez posebnog zdravstvenog povoda. Spolja se koristi za lečenje upalnih i drugih procesa na koži, kao što je ekcem, osip, bradavice, psorijaza.
Priprema se tako što se supena kašika osušenih grančica divljeg origana prelije sa 250ml ključale vode, poklopi i ostavi da odstoji 30 minuta. Potom se procedi i pije tri puta dnevno pre jela, po mogućstvu nezaslađen.
Cveta od kraja juna do oktobra, zavisno od nadmorske visine staništa, a cvetovi su purpurne cvasti na vrhu stabljike, prijatnog mirisa i privlačnog izgleda. Divlji origano je po sastavu i delovanju sličan majčinoj dušici, pa na istovetan način može i da se upotrebi. Lekoviti delovi su vrhovi grančica u cvetu, koji se suše i koriste kao lek i začin za jela.
Hajdučka trava
Latinski naziv za ovu lekovitu biljku je Achillea millefolium. U narodu je još zovu stolisnik, ajdučica, armanj, jalova mesečina, kunica, paprac, petrovsko cveće, ravanj, stolista, tintorova trava, hajdučica, kostrijet, ravan, roman, romonika, sporiš, ranjenik, vražja kopriva.Hajdučka trava je višegodišnja biljka, visoka je oko 80 centimetara, okrugla, zelenkasta, a pri vrhu se grana u beličastu cvast, perasto rascepljenih listova. Cela biljka je sitno dlakava i mirisna. Raste svuda uz puteve i polja u kontinentalnoj klimi, kao samonikla biljka. Bere se krajem juna i u julu. Suši se na promajnom mestu, a potom spakuje u staklene, čiste tegle ili papirne kese. Osušeni cvetovi mogu se potopiti u maslinovo ulje i ostaviti dve do tri nedelje na tamnom i hladnom mestu. Potom se procedi. Ovo ulje dobro je za rane na koži.
Nadzemni deo biljke u cvetanju sadrži etarsko ulje, flavonoide, vitamin K, gorku materiju ahilein, smole, stereole, tanine i dr. Eterično ulje hajdučke trave dobija se destilacijom pomoću vodene pare, a sadrži pinen, cineol, tujon, kamfor, limonen, borneol.
Ova biljka je odlična za lečenje crevnih i želudačnih tegoba. Takođe je dobra za podsticanje apetita. Pomaže kod dispepsije, kod nedovoljno izraženog apetita, menstruacionih tegoba i prekomernog krvarenja. Čisti i jača krv. Posebno je korisna za lečenje jetre, slezine, gušterače, žutice, groznice, lupanja srca, bolova u leđima, šuljeva, nesanice, raznih osipa i čireva.
Čaj korisno deluje i leči ispucale ruke, ranjive bradavice majki koje doje, kao i kod lečenja osipa na koži. Takođe se upotrebljava kod angine pektoris, i to kao čaj. Kod nervoznih osoba preporučuje se češće pranje celog tela rashlađenim čajem, i to ujutro i uveče. Smanjuje teškoće kod gihta i reumatizma. Povoljno deluje za lečenje šećerne bolesti, naročito u početnom stadijumu.
Velike količine mogu izazvati glavobolju, a dugotrajna upotreba alergijski osip i osetljivost kože na sunce.
Majčina dušica
Latinski naziv ove biljke je Thymus serpyllum, ali je u narodu je prate nazivi babina duša, bakina dušica, bukovica, vreskovina, vrisak, divlji bosiljak, dušicina, materina dušica, materka, tamjanika, čubrić, maternika, poljski timijan, poponac, vrisak.
Majčina dušica je trajna grmasta biljka. Listovi su nejednake veličine i oblika, od linearnih do okruglastih, jajastih, po rubu celi, grubi, gotovo kožasti. Roze do lila cvetovi stvaraju na vrhovima stabljike okrugle cvetove, jakog i prijatnog mirisa. Raste na sunčanim suvim padinama, kamenjarima, pašnjacima, livadama, na poljima, uz puteve i uz more.
Lekoviti sastojci nalaze se jedino i isključivo u listu i cvetu majčine dušice. Majčina dušica je jak antiseptik za unutrašnje organe, organe za disanje i urogenitalne organe. Daje snagu koja stimuliše psihičke i fizičke funkcije, a deluje kod oboljenja kao što su neuroze i depresije. U narodnoj medicini preporučuje se u lečenju alkoholizma, jer posle uzimanja čaja dolazi do povraćanja, a osoba koja pije gubi volju za daljim uzimanjem alkohola.
Koristi se kod plućnih oboljenja kao što su astma, bronhitis, emfizem, tuberkuloza, jer rastvara sluz, olakšava iskašljavanje, a kao antiseptik umiruje jak kašalj i sprečava širenje infekcije. Čaj je dobar za ženske bolesti, jer podstiče i reguliše menstruaciju, a kao antiseptik dobar je protiv infekcije materice. Koristi se i za lečenje migrene, bolesti bešike, bubrega, želuca, anemije, angine, difterije, padavice, kijavice, nesanice, reume.
Majčinu dušicu ne bi smele da uzimaju osobe s komplikacijama žuči, s akutnim čirom na želucu, osobe slabog želuca i s komplikacijama na jetri.
Majčina dušica raste na siromašnom i vodopropusnom zemljištu, sa dosta sunca. Može se gajiti i u baštama ili saksijama. Biljke nakon cvetanja treba orezati da bi se podstakao rast. Berba može biti tokom cele godine, jer je biljka uvek zelena. Listove za čuvanje treba brati pre cvetanja. Oni se suše za čaj ili se stavljaju u sirće ili ulje.
