Voćna mušica, Drosophila suzukii, potiče iz Japana, a u Evropi je otkrivena 2010. godine. Poneke mušice naseljavaju prezrelo voće, dok ženke mogu da polažu jaja u tek zarudele ili zrele plodove, tako da njihova larva može biti prisutna i u voću koje se iznosi na tržiste. Obično biraju tamno obojeno voće, a debela (jača) pokožica ploda može da ih odbije. Na veću udaljenost ova mušica se širi transportom plodova, a sa voćke na voćku i iz zasada u zasad preleće. Ne prenosi se sadnim materijalom, jer je ovo prvenstveno štetočina plodova, sa kojima prelazi velika rastojanja.
Karantinska štetočina
U našoj zemlji ova mušica je na karantinskoj listi štetnih organizama. Zbog toga se sprovodi poseban nadzor da bi se rano otkrila, kontrolisala, i što je moguće više smanjile značajne ekonomske štete na biljkama domaćinima, a to su uglavnom slatke višnje, breskve, šljive, borovnice, jagode, maline, kupine, smokve, jabuke, kruške, vinova loza. U našoj zemlji su prošle godine otkrivene i u plodovima zove, divlje kupine, d`anarike i drugih divljih vrsta, po uvratinama i oko voćnjaka.
Odrasle mušice su veoma sitne, svega nešto duže od tri milimetra, mužjaci imaju tamne pege na prednjim krilima, a ženke karakterističnu testerastu legalicu. Jaja su bela, retko duža od pola milimetra, larve su beličaste, a lutke crvenkastosmeđe. U svom životnom ciklusu jedna ženka položi oko 600 jaja. U isti plod jaja može odložiti nekoliko različitih ženki, tako da se u samo jednom nalazi 60 do 70 larvi.
U idealnim uslovima, u našoj zemlji mušica može imati 12–16 generacija, a životni ciklus kod nas u povoljnim uslovima traje sedam-osam dana. Prezimljuju odrasli na zaštićenim mestima. Ženke postaju aktivne nekoliko dana pre mužjaka, kada su temperature iznad 10 Celzijusovih stepeni. Optimalne temperature za razvoj su od 20 do 30 stepeni. Na onim višim od 30 mužjaci postaju sterilni. U povoljnim uslovima ženka može biti aktivna cele godine. Ona neprekidno traži plodove koji sazrevaju, a poznata je kao štetočina zdravih i neoštećenih plodova koji imaju tanku pokožicu. Izuzetno nazubljenom legalicom je zareže, ispod nje položi jaja, a larve nastavljaju razvoj u plodovima u kojima provode ceo život i tu su praktično nedostupne hemijskim preparatima.
Štete pred berbu, ali i posle nje
Ova štetočina može pričiniti velike štete na voću neposredno pre, ali i posle berbe. Čim se ispile, beličaste larve kreću u dubinu ploda i razaraju njegovu unutrašnjost. Plodovi postaju mekani i gube tržišnu vrednost, vrlo brzo propadaju, a na njih se naknadno nasele i različiti sekundarni paraziti (gljive i bakterije), koji uzrokuju trulež, tako da su štete stoprocentne.
U našim uslovima drozofilu treba pratiti od aprila do kraja oktobra, iako se let može registrovati i ranije, ali i kasnije, no tada ne izaziva štete jer nema plodova voćaka. Voćni zasadi koji mogu biti ugroženi i u koje treba postavljati klopke jesu zasadi jagode, trešnje, maline, kupine, borovnice, vinove loze, breskve, nektarine, kajsije…
Azijska voćna mušica već je napravila velike štete u našim voćnjacima i vinogradima, te, kako smo saznali od dr Dragice Janković, rukovodioca pokrajinske Prognozne izveštajne službe za zaštitu bilja, našim voćarima i vonogradarima preostaju jedino mehaničke mere borbe. Ni jedan insekticid, za sada, kod nas nema dozvolu za upotrebu u zaštiti od ove napasti, a zbog napada pred zrenje i skrivenog načina života, larve su praktično nedostupne hemijskim preparatima.
– U svetu već postoje razrađene mere zaštite hemijskim preparatima, ali pošto je Drosophila suzukii za nas novija štetočina, bilo je potrebno vreme da uradimo detaljne preglede svih voćnjaka, vinograda, ali i šuma na teritoriji Vojvodine, otkrijemo staništa, postavimo oglede i razradimo metode zaštite – kaže dr Janković.
Izlovljavanje odraslih mušica najbolja zaštita
Do tada valja ispoštovati sve preporuke stručnih službi sa terena, i primeniti neophodne agrotehničke mere zaštite koje su za sada jedino moguće. Valja, što je moguće ranije, ukloniti biljne ostatke – zakopati, uništiti, iz takvih zasada ništa ne kompostirati već spaliti zajedno sa korovom, plodove detaljno obrati, što je moguće ranije, trule ili one sa vidljivim oštećenjima od larvi skuvati u kazanu direktno u voćnjaku i baciti. Uskladištene plodove valja češće pregledati, izdvajati oštećene i odmah i njih skuvati.
Za sada najvažnija mera zaštite je izlovljavanje odraslih mušica. To se radi klopkama koje se postavljaju direktno u voćnjake, na senovita mesta i visinu od metar i po, već od marta i drže do kraja vegetacije.
Mušicu privlače mnoga isparenja, uključujući i ona iz sirćeta, vina, kvasca i plodova voća. Zbog toga se od njih i pripremaju mamci. Jabukovo sirće se koristi zato što je prozirno, lako se dobija i sprečava buđ. Mamci zasnovani na kvascu – jedna kašika suvog kvasca, 4 kašike belog šećera i 2 šoljice vode – privlačniji su od jabukovog sirćeta u ranoj sezoni. Međutim, nepovoljno je to što je mamac sa kvascem neproziran i primerci u njemu se mogu brzo razložiti. Kasnije u sezoni, smeša vinskog i jabukovog sirćeta (60:40) je mnogo atraktivnija od mamca sa kvascem ili čistog jabukovog sirćeta. Dodaje se i jedna kap tečnosti za sudove, koja razbija i razređuje površinu rastvora, pa mušice potonu.
Kako smo čuli od dr Janković, kod nas su lane mamci pripremani od crnog vina, jabukovog sirćeta i nekoliko kapi deterd`enta. Oni se uliju u plastične flaše, do polovine zapremine, ona se zatvori, a na zidu, na otprilike tri centimetra ispod čepa, izbuše se četiri simetrična otvora prečnika pet milimetara kroz koje mušica ulazi. Po ivicama voćnjaka mamci se postavljaju na razmaku od dva-tri, a u unutrašnjosti na pet metara.
S.M.
Dobro jutro broj 540 – April 2017.
