Piše: Prof. dr Zoran Keserović
Izbor voćnih sorti za nove zasade je veoma odgovoran posao, i kad se radi o baštama i okućnicama, a pogotovo za veće plantažne zasade i komercijalnu proizvodnju koja mora da zadovolji veoma probirljive kupce. Prilikom izbora vrste, odnosno sorte za gajenje, mora se povesti računa o sledećim elementima: o ekološkim uslovima mesta, potrebi i blizini tržišta, odnosima oplodnje među sortama, dužini života voćaka itd. U toplijim rejonima treba gajiti ranije sorte, da bi ranije stigle za berbu. Za okućnice i bašte treba birati sorte koje su otporne prema prouzrokovačima bolesti i štetočinama i što više voćnih vrsta i sorti različitog vremena sazrevanja, a za plantažne zasade manji broj sorti.
Imajući u vidu da se od savremenih zasada očekuje da budu prilagođeni i što otporniji na klimatske uslove, na klimatske promene i naročito na ekstremne oscilacije temperatura, padavina i vlažnosti i na sve češću pojavu oluja, grada i drugih nepogoda, sve više se vodi računa, ne samo o vrstama i sortama, nego i o izboru najboljih podloga za sadnice. Zato ćemo se posebno pozabaviti novim i vodećim i najboljim podlogama za pojedine voćne vrste.
Vodeće podloge za jabuku
M 9 (Malling 9) stara je vegetativna podloga, ali još uvek vodeća podloga za jabuku u većini zemalja Evrope. Sorte jabuke, kalemljene na ovu podlogu, dostižu oko 35% bujnosti sorti kalemljenih na sejanac divlje jabuke, rano prorode i odlično rađaju. Plodovi su krupniji, ranije sazrevaju i obojeniji su nego na drugim podlogama. Najbolji rezultati na ovoj podlozi postižu se na plodnom, umereno vlažnom zemljištu, kad su na nju kalemljene srednjebujne i bujne sorte. U zasadu na ovoj podlozi obavezan je naslon. Osetljiva je na bakterioznu plamenjaču i niske zimske temperature. Danas se za kalemljenje koriste subklonovi M 9. Najslabije bujni subklonovi, približno kao M 9 standard su NAKB 337 i Fleuren 56, dok su najbujnije Pajam 2, Nic 29 i M 9 EMLA, koje su nešto manje bujne nego M 26.
M 26 (Malling 26) nešto je bujnija od podloge M 9. Sorte jabuke, kalemljene na ovu podlogu, dostižu oko 40–45% bujnosti u odnosu na sorte kalemljene na sejanac divlje jabuke. Koristi se prvenstveno za kalemljenje manje bujnih sorti, kao i spur tipova jabuka. Sorte kalemljene na ovoj podlozi rano prorode i dosta dobro rađaju. Otpornija je od ostalih podloga iz M serije na niske zimske temperature. Osetljiva je na bakterioznu plamenjaču, trulež vrata korena i krvavu vaš.
MM 106 (Malling – Merton 106) je srednjebujna vegetativna podloga. Sorte jabuke, kalemljene na ovu podlogu, dostižu oko 65% bujnosti od sorti kalemljenih na sejanac divlje jabuke. Sorte jabuka, kalemljene na podlozi MM 106, stupaju u rod u trećoj godini, a potom daju visoke prinose. Naročito dobre rezultate daju slabije i srednjebujne sorte i spur tipovi kalemljeni na ovoj podlozi. Obojenost plodova na ovoj podlozi je znatno slabija nego na podlozi M 9. Otporna je na krvavu vaš, osetljiva je na bakterioznu plamenjaču i trulež vratakorena.
Nova podloga za jabuku
Malus Geneva 11 po bujnosti je slična M9. Oporna je na bakterioznu plamenjaču i krvavu vaš. Može se koristiti kod ponovne sadnje. Sorte jabuke, kalemljene na ovoj podlozi, slične su rodnosti i malo bolje. Otporna je na niske temperature. Sve je veća potražnja ove podloge.
Podloge za krušku
Sejanac divlje kruške (Pyrus communis) podloga je pogodna za veće razmake sadnje, lošija zemljišta i zemljišta s nešto većom pH vrednošću (bolje podnosi veći sadržaj aktivnog kreča u zemljištu nego selekcije dunje). Okalemljene voćke su dugovečne, bolje podnose sušu, zaslanjena zemljišta i mraz. Ima dobar afinitet sa sortama kruške. Međutim, dosta sorti ne daje dobar kvalitet plodova kada su na njoj okalemljene (povećan broj kamenih ćelija u odnosu na one kalemljene na dunji, a neke pozne sorte, kao na pr. krasanka i zimska dekantkinja, izvesnih godina ne mogu da sazreju). Na siromašnom zemljištu u brdovitim rejonima, gde se kruška gaji poluintenzivno, kao i na krečnim zemljištima, ova podloga se više koristi od vegetativnih podloga.
Bademolika kruška (slanopađa, gornica, Pyrus amygdaliformis V.) generativna je podloga koja najbolje podnosi sušu od svih krušaka. Rasprostranjena je u jugoistočnoj Srbiji. U aridnim rejonima nema veliku bujnost, ali u povoljnim uslovima ona je bujna, skoro kao divlja kruška. Mnoge sorte krušaka, a naročito zimske, nemaju dobar afinitet s njom. Najbolji rezultati postignuti su s letnjim sortama krušaka. Može se koristiti kao podloga za krušku u rejonima s malo padavina i na krečnom i kamenitom zemljištu.
MA je podloga poreklom od anžerske dunje, srednje bujnosti. Bujnija je od MC, a manje bujna od Ba 29. Zahteva duboka, plodna, rastresita i umereno vlažna zemljišta. Sa pojedinim sortama kruške nema dobar afinitet. Relativno je otporna na mraz, a slabo otporna na sušu. Na zemljištima s povišenim sadržajem kreča (preko 7% aktivnog kreča) pati od hloroze.
Ba 29 je klon provansalske dunje nešto bolje kompatibilnosti sa sortama kruške u odnosu na MA. Oslobođena je virusa i pokazuje veću tolerantnost prema sadržaju kreča u zemljištu. Nešto je bujnija od dunje MA i osetljivija na mraz. Sorte na njoj ranije počinju da plodonose, i postižu istu krupnoću i kvalitet ploda kao na dunji MA. Ima nešto lošiju kompatibilnost sa sortom vilijamovka.
MC (EMC, C) je slabo bujna podloga, poreklom od dunje. Za 30% ima slabiju bujnost od dunje MA. U toplim i suvim podnebljima često ima slab porast, sitnije plodove i alternativnu rodnost. Veoma je osetljiva na mraz. Podloga MC je interesantna zbog slabe bujnosti. Ova podloga je izdvojena iz populacije anžerske dunje koju je imao na raspolaganju Institut u Ist Malingu, kao poseban tip (Tukey, 1964). Osetljivija je na mraz i prisustvo kreča u zemljištu od dunje MA. Sorte krušaka s njom imaju slabiji afinitet.
Adams je vegetativna podloga poreklom od dunje. Prema bujnosti nalazi se između dunja MA i MC. Bolje je adaptivnosti prema različitim tipovima zemljišta od MA, ali je i ona osetljiva na višak kreča. Prinosi i kvalitet plodova često su veći nego u ostalih podloga poreklom od dunje.
Sido je vegetativna podloga poreklom od dunje koja je za 5 do 10% slabije bujnosti od dunje MA. Rodi relativno rano i daje krupne plodove. Veće je tolerantnosti prema kreču u zemljištu. Stabla kruške, kalemljena na toj podlozi, bolje rađaju nego na dunji MA, a plodovi su slične krupnoće i kvaliteta.
OHF serija vegetativnih podloga za krušku poreklom od kruške stvorena je u SAD ukrštanjem starih sorti kruške Old Home i Farmingdale. Za sve njih je zajedničko da su otporne prema bakterioznoj plamenjači, krvavoj vaši, a tolerantne prema mikoplaznatičnom propadanju kruške, povećanom sadržaju kreča u zemljištu i suši.
Pyrodvarf je nemačka podloga poreklom od kruške koja se odlikuje se visokom otpornošću na zimske mrazeve i prouzrokovače bolesti. Visoko je tolerantna na prisustvo kreča u zemljištu. Kompatibilna je sa svim sortama kruške. Bujnosti je oko 50% u odnosu na sejanac. Rano stupa u plodonošenje i daje visoke prinose, dobrog kvaliteta i uniformne veličine ploda. Dobro se ukorenjava, pa u zasadu nije potreban naslon.
Podloge za dunju i mušmulu
Dunja se kalemi praktično samo na vegetativne podloge – na dunju MA, Ba 29 i dr. Sve sorte dunja sa ovim podlogama imaju dobar afinitet. Izuzetno, dunje se mogu kalemiti i na generativne podloge: sejanac dunje i sejanac kruške (za siromašnija zemljišta), pa čak i na sejance gloga (prvenstveno beli), oskoruše i mušmule.
Mušmula se kalemi prvenstveno na dunje (dunju MA, Ba 29 i dr) i sejance belog gloga (za suvlja i siromašnija zemljišta). Izuzetno, kao podloga se koriste i sejanci mušmule, koji bolje podnose krečna zemljišta nego dunja. Prednost treba dati dunji kao podlozi za mušmulu, naročito domaću, koja s dunjom ima dobar afinitet. Kalemljene na dunji, mušmule pre prorode i bolje rađaju.
Podloge za šljivu
Pored džanarika (Prunus cerasifera Ehrh), crni trn (Prunus spinosa L), trnošljiva (Prunus insititia L.), vinogradarska breskva (Prunus persica L.) , Mirobalan B (Myrobalan B) Mirobalan 29C (Myrobalan 29C), treba obratiti pažnju na sledeće vegetativne podloge:
Penta je sejanac sorte Imperial epineuse (Prunus domestica), pogodan za zasnivanje zasada šljive, breskve i nektarine na teškim zemljištima, sa povišenim sadržajem kalcijum karbonata (CaCO3) i visokim nivoom podzemnih voda, kao što je to slučaj na području Vojvodine.
Tetra je po karakteristikama slična prethodnoj podlozi, ali je bujnost kalemljenih sorti na ovoj podlozi veća.
Vavit (WaVit) je podloga selekcionisana u Austriji kao klon sorte šljive vangenhajmova (Prunus domestica ‘Wangenheim’). Ima dobar afinitet s nakalemljenim sortama šljive i kajsije. Korenov sistem je dobro razvijen pa može da se gaji bez potpore i ne formira izdanke. Porast stabala je ujednačen i srednje bujan, oko 70% u odnosu na sejanac džanarike.
Veiva (WeiWa) je podloga koja je nastala u Nemačkoj razmnožavanjem sorte šljive vangenhajm kulturom tkiva (Prunus domestica ‘Wangenheim’). Veće je bujnosti od podloge WaVit, a za oko 20% manje bujnosti u odnosu na sejanac džanarike.
Piksi (pixy) je slabobujna podloga, koja zahteva plodna i dovoljno vlažna zemljišta, jer teško podnosi sušu. Izdvojena je kao sejanac podloge St. Julien. Slabije podnosi i kreč u zemljištu, a nije pogodna za sadnju na terenima gde je prethodno već gajena šljiva.
Ištara (Ishtara, Prunus cerasifera × Prunus persica) je kompleksni međuvrsni hibrid, osetljiv na glavne ograničavajuće faktore – visok sadržaj kreča u zemljištu, sušu, kao i višak vode u zemljištu.
Jaspi (Prunus salicina × Prunus spinosa) za razliku od prethodne podloge, dobro podnosi teška i bazna zemljišta.
GF677 (Prunus persica × Prunus dulcis) veoma je popularna podloga za šljivu, zahvaljujući sposobnosti da podnosi i do 12% fiziološki aktivnog kreča u zemljištu. Dobro podnosi i neplodna, suva zemljišta, kao i ponovnu sadnju na mestu starog zasada šljive. Ova podloga se zbog svega navedenog preporučuje za zemljišta u Vojvodini.
Podloge za trešnju i višnju
Pored generativnih podloga divlja trešnja (Prunus avium L) i magrive (Prunus mahaleb L), treba više širiti sledeće podloge:
Gizela 5 („GiSelA 5“) spada u grupu slabo bujnih podloga za trešnju i višnju, mada joj je bujnost u prvim godinama velika. Posebno je pogodna za plodnija zemljišta, gde u uslovima dovoljne obezbeđenosti vodom daje najbolje rezultate. Ne podnosi teška zemljišta, sušu, kao ni višak odnosno, veće količine vode. Umereno je osetljiva na kreč u zemljištu. Iz istog programa oplemenjivanja je podloga gizela 6. Adaptivnost ove podloge na različita zemljišta je mnogo bolja u odnosu na gizelu 5. Bolje podnosi sušu, ali nije pogodna za gajenje u mediteranskim uslovima. Uz adekvatno redovno navodnjavanje, na teritoriji Vojvodine gizela 5 predstavlja vodeću podlogu koja daje visoke prinose i plodove visokog kvaliteta.
Ne treba zapostaviti i sledeće vegetativne podloge:PHL-A ,Pi-Ku podloge označene kao 1 – 4 , oblačinska višnja (Prunus cerasus L.), stepska višnja (Prunus fruticosa Pall.)
Nove podloge za trešnju i višnju
Krymsk 5 (VSL-2) jer nova kržljava podloga za trešnje nastala hibridizacijom Prunus fruticosa x Prunus lannesiana. Ima dobru kompatibilnost i s trešnjom i višnjom. Po bujnosti slična je gizeli 6. sorte kalemljene na nju rano prorode i redovno rađaju sa visokim prinosima. Podnosi sušu. Dobra je podloga za teška i vlažna zemljišta.
Krymsk 6 (LC-52) Nova kržljava podloga za trešnje, nastala hibridizacijom Prunus cersus (Lyubskaya) x Cerapadus Michyunin (P. Cerasus x P. maackii). Ima dobru kompatibilnost i sa trešnjom i višnjom. Po bujnosti slična je gizeli 5. Sorte kalemljene na nju rano prorode i redovno rađaju sa visokim prinosima. Podnosi sušu. Dobra je podloga za teška i vlažna zemljišta. Utiče na krupnoću i posebno na smanjnje pucanja plodova.
Podloge za breskvu i nektarinu
Pored podloge vinogradarska breskva (Prunus persica L.) i GF677 (Prunus persica × Prunus dulcis) treba uvoditi i sledeće:
Penta (sejanac sorte Imperial epineuse (Prunus domestica)) pogodna je za zasnivanje zasad breskve i nektarine na teškim zemljištima, s povišenim sadržajem CaCO3 i visokim nivoom podzemnih voda.
Tetra spada u slabobujne podloge. Po osobinama je slična podlozi Penta.
Krimsk 86 (Krymsk 86, Prunus cerasifera × Prunus persica) je podloga koja se dobro ukorenjava. Tolerantna je na teška i vlažna zemljišta.
Ištara (Ishtara, Prunus cerasifera × Prunus persica) podloga je osetljiva na asifikaciju zemljišta, srednje osetljivosti na povećan sadržaj kreča u zemljištu, ali je tolerantna na sušu. Zahteva plodnija zemljišta, poput černozema.
Sirio (slobodna oplodnja GF 557, Prunus persica × Prunus dulcis) malo je manje tolerantan na sadržaj kalcijum karbonata od GF677, ali je pogodna za zasnivanje gustih zasada na plodnim zemljištima čak i s povišenim sadržajem CaCO3.
Jaspi (Prunus salicina × Prunus spinosa) podloga je osetljiva na povišen sadržaj CaCO3 u zemljištu i rak korena. Slabe je bujnosti, ali i slabe rodnosti. Obrazuje izdanke, a dogovečnost voćaka je vrlo kratka.
Podloge za kajsiju
Pored Mirobalan 29c (Myrobalan 29C, Mr. S 2/5 treba širiti i druge vegetativne podloge:
Penta je podloga koja veoma dobro podnosi teška zemljišta i zemljišne patogene. Podnosi veći sadržaj kreča u zemljištu. Odlično se ukorenjava i nije sklona formiranju izdanaka.
Tetra je podloga po osobinama veoma slična podlozi Penta.
Nemagard i Nemared su podloge selekcionisane u SAD. Izuzev otpornosti na nematode, nemaju većih prednosti, budući da su osetljive na povišen sadržaj kreča u zemljištu, te se ne preporučuju na području Vojvodine.
Ištara (Ishtara, Prunus cerasifera × Prunus persica) je osetljiva na asifikaciju zemljišta, srednje osetljivosti na povećan sadržaj kreča u zemljištu, ali je tolerantna na sušu. Zahteva plodnija zemljišta poput černozema.
Barier (Barrier, Prunus persica × P. davidiana) podloga je koja dobro podnosi sušu i siromašna, manje plodna zemljišta, kao i sadržaj kreča oko 5%.
Nove podloge za šljivu, kajsiju, nektarine i badem
Krymsk 86 (Kuban 86). Nova kržljava podloga za šljivu, kajsije i nektarine nastala hibridizacijom Prunus persica x Prunus cerasifera. Ima dobru kompatibilnost s nektarinma, bademom, kajsijom i šljivom. Sorte, kalemljene na nju, rano prorode i redovno rađaju, s visokim prinosima i krupnijim plodovima. Podnosi sušu. Dobra je podloga za teška i vlažna zemljišta. Otporna na nematode.
Prunus krymsk 1 (VVA-1). Nova kržljava podloga za šljivu i kajsiju.
