U našim klimatskim uslovima vinova loza se najčešće sadi u proleće. Za sadnju treba koristiti sertifikovane bezvirusne kalemove pouzdanog proizvođača. Oni mogu biti parafinisani ili neparafinisani. Prilikom sadnje neparafinisanih kalemova obavezno je pravljenje humke od zemljišta, a kod parafinisanih humka nije potrebna. I humka i parafin imaju ulogu da uspore kretanje okaca, jer sve dok se koren ne primi lastari koji se formiraju iz okaca vioke rastu samo na račun rezervnih hranjivih materija, što može iscrpiti kalem.
Kalemovi se pre sadnje potapaju u čistu vodu u trajanju od 24 časa da bi se osvežili. Takođe, valja ih detaljno pregledati, odnosno prekontrolisati, da li je spojno mesto dobro sraslo. Ako se primeti neka pukotina između plemke i podloge, takvo spojno mesto nije dobro sraslo i kalemove treba uništiti. Važno je i da koren ima dobro razvijene žile. Ako se sadi klasičnim načinom, osnovne korenove valja prekratiti na 8 do 12 centimetara, a ako se sadi hidroburom, skraćuju se na tri do pet centimetara. Sve ostale žilice, koje su izbile dužinom cele podloge, uklanjaju se u potpunosti. Lastari koji su izbili iz vijoke takođe se prekrate, i to jedan od najjačih oreže se na jedan do dva najniža, jasno vidljiva zimska okca, a ostali (ako ih ima) se uklone. Na bujnim sortama i bolje razvijenim kalemovima ostavljaju se dva okca, a na slabijim jedno.
Pre sadnje poželjno je da se koren kalemova umoči u žitku kašu spremljenu od goveđe balege, ilovače i vode radi čuvanja vlage i boljeg priljubljivanja čestica zemlje za koren. Ovo je naročito pogodno za prolećnu sadnju. Koren se može tretirati i fitohormonima koji podstiču razvoj korena i povećavaju procenat prijema kalema.
Ako se kalem sadi u jamiće, oni su dubine 35–45 i prečnika 40 centimetara. Jamić se otvara pomoću ašova pored svakog markera, uvek s iste strane markera, vodeći računa da svi jamići budu usmereni u istom pravcu u jednom redu.
Dubina sadnje direktno zavisi od klimatskih uslova. U načelu, lozu treba saditi tako da spojno mesto na loznom kalemu bude u nivou površine zemljišta. Ukoliko postoji veći nagib zemljišta na gornjim delovima parcele dolazi do spiranja, a na donjim do zasipanja usled erozije zemljišta, pa tako spojna mesta kalemova na višim delovima ostaju ogoljena i izložena mehaničkim povredama, a na nižim delovima parcele, zbog zatrpavanja, iz njih će se obrazovati plitki korenovi. Zato se na višim delovima parcele kalemovi sade tako da im spojno mesto bude 3–4 centimetra ispod površine zemlje, a na nižim 3–4 centimetra iznad. Ovakav način sadnje se primenjuje ako nisu preduzete mere zaštite zemljišta od erozije.
Za dezinfekciju jamića koriste se insekticidi koji se posipaju po dnu i zidovima, kao i po površini zemljišta oko posađenog kalema u prečniku 20–30 centimetara. Time se predupređuje pojava i razvoj žičnjaka, grčica i sovica. Ove štetočine se hrane korenovima i nad zemnim izdancima biljaka, i mogu da oštete i vinovu lozu.
Na dno jamića se ubaci manji sloj trošne zemlje, a potom radijalno postave orezani bazalni korenovi. Preko korenova se stavi sloj trošne zemlje visine 15–20 centimetara. Sadnica se pridržava u odgovarajućem položaju i dubini, a potom zemlja dobro ugazi oko nje. Sledi zalivanje sa tri do pet litara vode. Kada zemljište upije vodu, jamić se puni pripremljenom smešom zemlje i đubriva, uz blago sabijanje gaženjem. Zatim se nabaca malo zemlje do mesta kalemljenja i nagazi. Pravi se humka od zemljišta, ili ako se koriste parafinisani kalemovi humka se ne pravi, već se preko kalemova navuče plastična cev i blago potisne u zemlju radi zaštite kalemova.
Poljoprivredni proizvođači prilikom podizanja vinograda sve češće koriste sadnju hidroburom (hidrosonda), napuštajući tako klasičan način sadnje u jamiće. Sadnja vinove loze korišćenjem hidrobura je veoma pogodna na većim površinama s obzirom na dobru produktivnost rada. Ovaj način sadnje podrazumeva ograničenu mogućnost đubrenja zemljišta prilikom sadnje odnosno, sveden je na upotrebu vodorastvorljivih đubriva koja će se istovremeno s vodom dodati u otvor napravljen hidroburom.
Stoga, naročitu pažnju valja obratiti na utvrđivanje i popravku plodnosti zemljišta pre sadnje, a posebno kada je u pitanju sadržaj humusa. Takođe treba voditi računa o dobroj pripremljenosti tj. primeni blagovremenog rigolovanja ili podrivanja, naročito kod zemljišta nešto težeg mehaničkog sastava.
Veoma efikasna sadnja se može obaviti i upotrebom mašine za sadnju kalemova čiji se učinak kreće 3–4 hektara na dan. Ovaj način odlikuje lasersko navodan. Ovaj način odlikuje lasersko navođenje i brza i percizna sadnja (skoro idealni razmak kalemova između redova i u redu). Posle mašinske sadnje obavezno je zalivanje posađenih kalemova sa pet do deset litara vode po sadnom mestu, da bi se istisnuo vazduh i omogućilo bolje prijanjanje čestica zemlje uz koren, a time i bolji prijem kalemova.
Posle završetka sadnje potrebno je obaviti površinsku obradu, čime se rastresa zemljište koje je tokom sadnje ugaženo. Za to valja koristiti kultivatore, tanjirače ili rotacione sitnilice. Ako je zemljište dosta zbijeno, najpre valja obaviti plitko oranje, a zatim tanjiranje. Pored svakog čokota treba pobiti po kolac koji će služiti za zaštitu mladih posađenih kalemova i kao naslon za vezivanje lastara tokom prvih godina.
dipl. inž. Dejan Stefanović
Dobro jutro broj 539 – Mart 2017
