Mediteranska voćna muva (lat. Ceratitis capitata) štetočina je koja će u narednim godinama predstavljati veliku pretnju poljoprivrednim proizvođačima. Pojavljuje se sve više i na Balkanskom poluostrvu jer joj pogoduju visoke temperature, naročito u aprilu i maju. Prvo se javlja na breskvama i nektarinama, a napada takođe i jabuku i krušku.
Prema nekim podacima, parazitira na 240 vrsta. Najviše joj odgovaraju vrednosti od 30 do 32 stepena zato što se jedna generacija (a može da bude više od 15 njih), razvije za petnaestak dana.
Ženka je žuto – smeđe boje i krila su joj uvek otvorena kada miruje. Odrasle jedinke prisutne su već od aprila. Imaju legalicu dužine dva milimetra. Jaja polažu u skoro zrele plodove (kada je u njima povećan sadržaj šećera) do pet milimetara duboko, a zatim se larve spuštaju dublje i završavaju svoj razvoj za otprilike dve nedelje. U onim nezrelim se ne hrane.
Nakon završetka razvoja, izlaze iz voća i kukulje se u zemlji. Ako su temperature visoke za dvadesetak dana ciklus se ponavlja. Kod nas štete još uvek nisu velike, ali već sad treba da se obrati pažnja jer se dešava da voće izgleda zdravo, međutim, kada se okrene sa druge strane vidi se mala rupa u koju su položena jaja.
Kod proizvođača koji koriste manje tretmana insekticidima dešava se da se, pred berbu, registruju rupe u plodovima, kao što je trenutno slučaj kod krušaka, naročito na sorti Santa Marija. Najveći problem je što na mestu gde je probušena rupa brzo dolazi do truleži koja se širi i zbog koje kruška gubi svaku tržišnu vrednost.
Pošto se štete najviše uočavaju pred berbu, a zbog karence se ne preporučuje upotreba insketicida sa aktivnom materijom dimetoat, fention, pirimifosmetil i brojni drugi. Najbolje rezultate je dao preparat na bazi spinosada, koji je dozvoljen u organskoj poljoprivredi. U svetu se upotrebljava u vrlo malim dozama – 0,02 odsto, u vidu mamca, zajedno sa bakterijom Saccharopolyspora spinosa.
Može pomoći i u većim dozama, ali u inostranstvu se sve više okreću novim metodama suzbijanja. Sve je više popularna metoda uzgajanja sterilnih mužjaka (SIT- Sterile insect technique) koji se puštaju po voćnjacima i oplođuju ženke koje zatim polažu sterilna jaja. Nakon nekog vremena dolazi do pada populacije, ali ovaj vid borbe u našim krajevima još uvek je daleko od realizacije.
Najvažniji način suzbijanja, naročito u manjim zasadima, jeste sanitacija, odnosno, sakupljanje i iznošenje napadnutih plodova.
Mogu se primeniti i još neki prirodni preparati, poput lista paradajza i pelina, zajedno sa začinima kao što su čili i biber, uz dodatak belog luka koji odbijaju muvu od ploda. Pomaže i sirće sa devet ili 11 procenata alkohola. Doze nisu toliko važne koliko činjenica da bi tečnost koja se stavlja u prskalicu trebalo da bude što ljuća.
Jedino pazite kod sirćeta, dovoljno je maksimum dve litre na 50 litara vode. I čime god da tretirate stabla, radite to u večernjim ili jutarnjim časovima. Takođe može da se koristi i Neem ulje koje deluje kao repelent.
Ptice takođe mogu da pričine veliku štetu, naročito u voćnjacima koji su okruženi šumom. Kreja je najveća štetočina i vrlo ju je teško oterati. Proizvođači se žale da ne pomažu strašila, otrovni mamci, topovi, a bilo je slučajeva da su ptice pred voćarima uletale u krošnju i kljucale plodove. Takođe je trenutno najveći izazov kod uzgajivača krušaka jer su ptice, zbog dugog sušnog perioda, gladne i žedne te, usled nedostatka hrane u šumi, doleću do zasada i kljucaju plodove. Kasnije na njih dolaze ose i stršljenovi koji mogu da budu opasni i po život ljudi.
Jedna od mera koja bi pomogla u borbi protiv ptica jeste zatvaranje voćnjaka mrežom sa strana u slučaju da postoji protivgradna zaštita, međutim, to je zbog velikih troškova moguće na manjim površinama. Pomaže sadnja grmolikih biljaka sa plodovima jarkih boja i setva suncokreta ali ni to ne predstavlja potpunu zaštitu.
Izvor: Agroklub.rs
Foto: Pixabay
