Posledice ekstremnih vremenskih uslova osetili su i proizvođači šljive. Sušni period sa izuzetno visokim temperaturama, uz grad koji je nekoliko puta zahvatio pojedine predele, smanjili su rod, a oštetili i kvalitet.
Proizvođač iz Donje Šatornje kod Topole Miloš Prokić ovu godinu pamtiće kao lošu.
„Izmrzlo je dosta šljive, rod je smanjen za 70 odsto, imali smo grad dva puta – u junu i pre 20 dana, to je fizički i mehanički oštetilo plodove za 40 odsto. Ova sezona je jedna od retkih da se sve to poklopilo. Po hektaru imam šest tona, što je katastrofa“, navodi Prokić.
Krupnoća je, ističe, ipak dobra. Kiša je spasila veličinu ploda koju je ugrožavala suša. Iako su oštećenja vidljiva, nada se da će plasman biti dobar, jer je ne prodaje u svežem stanju, već u sušenom obliku.
„Moći će da se prerađuje. I tako će se videti, ali nije strašno. Mi sušimo sa košticom i bez koštice. Mislim da će nam plasman biti dobar. Nemamo količine za izvoz, bićemo prisutni samo na domaćem tržištu koje nije toliko zahtevno kao inostrano, moći će da prođe“, nada se Prokić.
Profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu Nenad Magazin ocenjuje, takođe, da će voćari ovu sezonu definitivno zapamtiti kao tešku za proizvodnju.
„Rod će biti prosečan. Razlozi su mrazno proleće koji je dobar deo zasada oštetio, pa čak i stenlej u pojedinim krajevima koji je, inače, dosta otporan na mraz. Ipak je umanjen rod, kasnije smo imali nepogode u vidu grada što je dodatno uticalo na manji prinos, a onda i samu sušu“, ukazuje Magazin.
Još uvek ne može da proceni ovogodišnji obim proizvodnje, ali navodi da se u najboljim voćnjacima prinos kreće do 25 tona, a u najgorim 10 do 15 tona po hektaru.
„Kvalitet je narušen takođe mrazevima, ali je dobar što se tiče organoleptičkih sastava, izgled je malo oštećen, međutim krupnoća je zadovoljavajuća. Za preradu će, svakako, biti dobar.“
Međutim, smatra da će kvalitet plodova za sledeću godinu biti narušen, posebno stenlej sorte.
„Kada imamo visoke temperature u toku leta i sušu, u narednoj sezoni imamo puno duplih plodova što smanjuje kvalitet, plodovi se odbacuju“, napominje Magazin.
Sada, dodaje, proizvođači mogu biti zadovoljni cenom. Izvoz je povećan ka Zapadnoj Evropi i Nemačkoj, posebno čačanske rane od koje je i krenuo izvoz ka tim krajevima.
„Ostvaruju se dobre cene za sve sorte, nadamo se da će i kod nas one najkasnije proći tako dobro. Čačanska lepotica je u otkupu 250 dinara, čačanska rana ima i višu cenu. Kod nas je malo drugačije, u južnijim krajevima su cene niže, ali su tamo voćari zadovoljni i kada se čačanska rodna otkupljuje za 25 dinara, što je najava za ovu godinu.“
Smatra da u Srbiji nedostaje orijentacija proizvođača isključivo ka jednoj sorti, na primer za stonu potrošnju ili za rakiju.
„Većina zasada se podiže tako da proizvođači nameravaju da deo prodaju za nešto, u zavisnosti od toga šta ima bolju cenu, ali je dobro što se veći deo našeg sortimenta poklapa sa sortimentom Zapadne Evrope, posebno sa Nemačkom koja je najveći uvoznik šljive“, zaključuje naš sagovornik.
Izvor: Agroklub.rs
Foto: Pixabay
