Насловна АРХИВА LEŠNIK: Stigle nove sorte

LEŠNIK: Stigle nove sorte

Код новопризнатих сорти лешника – кубањ, сочи 1 и президент, плодови теже и до пет грама

2680
Фото: Pixabay

I pored povoljnih agroekoloških uslova leska se kod nas gaji na malim površinama. Do pre nekoliko godina, rađala je mahom u ekstenzivnim zasadima i na okućnicama. Tek nedavno, proizvođači su počeli više da se zanimaju za ovu voćku, ali ne dovoljno, jer sadašnja domaća proizvodnja podmiruje svega desetak procenata potreba konditorske industrije.

Još uvek, leska se kod nas najčešće sadi na okućnicama, a za to se biraju sorte krupnog ploda. Od nedavno naša sortna lista jezgrastog voća obogaćene je za tri nove selekcije stvorene u Institutu za suptropske kulture i voćarstvo u Sočiju u Rusiji. Reč je o sortama kubanj, soči 1 i prezident, koje traži i konditorska industrija.

Sve su vrlo krupne, prinosne sorte, nastale klonskom selekcijom. Stablo, koje može da se formira i kao žbun, slabo je do srednje bujnog rasta, kompaktno, okrugle forme. Lako se održava jer je potrebna minimalna rezidba. Kada se gaji kao stablo, prve ramene grane obrazuju se na visini od šezdesetak centimetara, a grane se pod teretom roda savijaju tako da je prosvetljenost krune veoma dobra.

Kao i sve druge sorte leske, i ove imaju plitak koren. Jamići se kopaju neposredno pre sadnje, ne duboko. Na dno se stavi mešavina od istih delova dobro zgorelog stajnjaka, kisele piljevine (od četinara) i baštenske zemlje. Njom se popuni prostor i oko sadnice. Sadi se na dubinu od dvadesetak centimetara, a ukupna visina sadnice je 130. Kada krene vegetacija, na visini od 60cm poskidaju se sva okca, tako da se kruna obrazuje na gornjih pola metra visine. Narednog proleća sve prevremene grančice skrate se na pet centimetara da se obrazuje što bogatija kruna.

Nisu kompatibilne s mečjom leskom, pa se ne mogu kalemiti na nju. Samooplodne su i pogodne za uzgoj bez oprašivača. Sade se na razmaku 4h3 ili 4h4 metra, pri čemu je za hektar potrebno 820, odnosno 640 sadnica.

Kao i drugim sortama, i njima prija navodnjavanje, posebno prvih godina posle sadnje. Uz pravilno zalivanje daju duplo veći rod (pravilno isključuje navodnjavanje sistemom kap po kap). Ovim leskama više prija orošavanje u kasnim večernim satima i, kada se listovi dobro osveže, zalivanje po zemlji. To je posebno važno tokom toplih letnjih dana. Jedino kada je oblačno može da se koristi sistem kap po kap.

Sve tri sorte prorode u trećoj godini posle sadnje, odnosno, rod donose na granama treće generacije, a pun prinos se očekuje šestesedme godine. Nisu osetljive na sve do sada poznate bolesti leske, tako da zaštita fungicidima nije neophodna. Jedino su potrebna prskanja protiv lešnikovog surlaša.

Kao i većina drugih sorti, i one su pogodne za gajenje gljiva tartufa.

S. Malinović

Dobro jutro broj 539 – Mart 2017