Krompirov moljac (Phthorimaea operculella) spada u ekonomski najznačajnije štetočine u proizvodnji tog povrća. Pravi štete i na otvorenom polju i u skladištu. Pored krompira, napada i paradajz, plavi patlidžan i duvan. Posebno veliki problem predstavlja u toplijim uzgojnim regionima, a svoj razvoj takođe može da nastavi i u skladištima, ukoliko mu uslovi odgovaraju.
Prema rečima diplomiranog inženjera zaštite bilja, Vesne Nišavić Veljković, iz Poljoprivredno stručne i savetodavne službe u Čačku, najveće gubitke i oštećenja uzrokuje na kraju vegetacije.
„Ako u tom periodu dođe do urušavanja bankova i ogoljavanja krtola ili se formiraju pukotine na njima, usled izostanka zalivanja, ženke će doći privučene njihovim mirisom i na njih će polagati jaja“, navodi Nišavić Veljković.
Kada se larve ispile, ubušuju se i prave hodnike u takvim krtolama. Za vreme vađenja krompira, može da bude da simptomi napada nisu vidljivi i da se takvo povrće ipak unese u skladište, što može da dovede do potpunog gubitka prinosa, posebno u onim skladištima gde nije regulisana temperatura pa larve krompirovog moljca nastavljaju sa svojim razvojem i da prave dalja oštećenja.
Na području PSSS Čačak, usevi krompira nalaze se u zavisnosti od lokaliteta, sortimenta i vremena sadnje, u različitim fazama. Tamo gde su niže nadmorske visine, kaže Veljković, u fazi je sazrevanja ploda do žućenja cime dok je na pojedinim njivama u toku vađenje.
Na feromonskim klopkama uočen je veći ulov odraslih jedinki ovog štetnog insekta, a takođe je u toku i let leptira treće generacije što znači da za područje Čačka nastupa rizičan period kada je u pitanju zaštita pomenutog povrća od krompirovog moljca.
Poljoprivrednim proizvođačima savetuje se da primene one mere koje odgovaraju stanju useva i vremenu vađenja krtola. Tamo gde je ono u toku ili se planira u nekom skorijem vremenu, neophodno je u što kraćem vremenu nakon vađenja, krompir skloniti sa parcele. Zatim, čuvati ga u adekvatno pripremljenim i obezbeđenim skladištima koji imaju mrežu na svim otvorima, da bi se na taj način sprečio ulazak moljca u prostoriju. Temperatura unutar ovih objekata trebalo bi da bude ispod 10 stepeni Celzijusa.
Na njivama gde još uvek nije u planu vađenje, preporučljivo je da se odrade hemijske mere zaštite, odnosno, primena insekticida na bazi aktivne materije deltametrin + hlorantraniliprol. Takođe, potrebno je stalno održavati zemljište u kompaktnom stanju navodnjavanjem jer se tako zatvaraju pukotine i sprečava polaganja jaja na krtolama.
Kontrola krompirovog moljca podrazumeva integrisan program mera. Neophodna je primena optimalne tehnologije, posebnih agrotehničkih mera, ali i hemijska kontrola useva i skladištenje krtola u prostorima koji imaju mogućnost regulisanja temperature, savetuje ovaj čačanski stručnjak.
U krtolama ispod pokožice gusenica pravi hodnike koji, kada ih ona napusti, postaju crni, što je karakterističan znak prisustva moljca. Na tako oštećene, naseljavaju se sekundarne gljive koje izazivaju trulež.
Kritičan period napada moljca na otvorenom polju je od sredine jula pa sve do vađenja krompira, a u toku čuvanja – od momenta unošenja u skladište.
Izvor: Agroklub.rs
Foto: Pixabay
