Ambrozija vodi poreklo iz Sevene Amerike. U Evropu je dospela krajem 18. veka kada je preneta sa semenom deteline. Njeno ime potiče od naziva „hrana bogova“ koja je davala mladost i besmrtnost. Izuzetno je invazivna i praktično neuništiva. Stvara veliku količinu sitnog semena koje ostaje klijavo 40 godina. U poljoprivredi je opasan korov jer gajenim kulturama krade hraniva i vlagu.
Ova jednogodišnja vrsta uglavnom naraste oko jednog metra. U zavisnosti od uslova, biljka ambrozije može da bude visoka od 30 do 200 cm i više. Vretenasti korenov sistem prodire duboko ispod zemlje. U istraživanjima je otkriveno da njen koren može da raste u dubinu zemlje četiri metra. Stablo je uspravno, razgranato i na preseku četvorougaono. Listovi su usečeni. Njihova gornja strana je tamnozelena dok je donja svetlo zelena. Cveta od jula do kraja septembra. Duguljasta cvast sastoji se od mnoštva cvetića.
Razmnožava se semenom koje je veoma sitno. Hiljadu semenki ima masu od 2,5g. Semenke dozrevaju tokom avgusta, septembra i oktobra. Jedna biljka može da stvori 10.000 komada, a biljke koje se razvijaju u povoljnim uslovima mogu da stvore i 60.000.
Seme ambrozije klija tokom proleća. Mlade biljke rastu veoma brzo. Za svoj rast troše velike količine hraniva i vlage iz zemljišta. Od nje stradaju brojne gajene kulture jer potiskuje duge vrste. Posebno su na njeno prisustvo osetljive žitarice, suncokret, mahunarke, heljda i razno povrće.
Odlikuje je visok sadržaj gorkih eteričnih ulja zbog kojih stoka izbegava da je jede. Kvalitet krmnih hraniva smanjuje se što je veći udeo ambrozije u biljnoj masi. Kod mlečnih krava konzumacija pomenute vrste menja miris i ukus mleka.
Njen polen izaziva alergijske reakcije kod ljudi i stoke. Posebno su deca osetljiva na delovanje polena koji iritira sluznicu i otežava disanje.
Suzbijanje ovog alergena je zakonska obaveza. U svojoj postojbini ima brojne neprijatelje koji joj usporavaju rast, razvoj i širenje, ali u Evropi ih praktično nema. To joj omogućava da se širi bez problema i zauzima nove površine. Sitne semenke lako nosi vetar, insekti, ptice i ljudi. U toku jedne godine može da zauzme novih 20 kilometara prostora. Suzbijanje je težak i dugotrajan posao. Biljke se uklanjaju pre nego što formiraju seme. Mogu da se uklanjaju mehanički, čupanjem i košenjem. Setva biljnih vrsta koje je potiskuju (vijuk, lisičiji repak, lucerka) daju rezultate.
Detelina, lucerka i vrste sa sitnim semenom, koje je slično kao kod ambrozije, može da se potopi u rastvor kuhinjske soli i vode. Njeno seme će da ispliva na površinu, a ono kod gajenih kultura će da potone na dno posude.
Što se tiče upotrebe herbicida, treba znati da ona razvija otpornost na njih. Intenzivirana su istraživanja upotrebe insekata kod njenog uništavanja.
Ambrozija nije samo štetna biljna vrsta, ona je veoma lekovita. Sadrži brojna esencijalna ulja, vitamine, kiseline, aktivne materije, makro i mikro elemente. U medicinske svrhe se koriste svi delovi biljke, osim polena. Najlekovitija je kada se sakuplja pre cvetanja.
Koristi se u lečenju temperature, groznice, dijareje, oboljenja digestivnog trakta, za uklanjanje parazita iz organizma, tretiranja modrica i rana, ublažavanje problema sa išijasom. Primenjuje se za regulisanje krvnog pritiska, nivoa šećera u krvi, čak i za lečenje brojnih alergija.
Koliko je blagotvorna govori podatak da potpomaže stvaranje krvi, regeneraciju eritrocita i leukocita i na taj način sprečava pojavu leukemije. Naučna istraživanja su dokazala da pomaže u borbi protiv brojnih tumora.
Konzumira se kao čaj ili tinktura o čemu se treba savetovati sa poznavaocem narodne medicine.
Izvor: Agroklub.rs
Foto: Pixabay
