Uloga začinskog i lekovitog bilja u baštama je višestruka. Mirisima, nadzemnim i korenskim lučenjima određenih materija, ono privlači korisne insekte koji pospešuju oplodnju povrtarskih useva, stimulišu rast i razviće povrća, poboljšavaju ukus i miris plodova i štite povrće od raznih bolesti i štetočina.
Kamilica (Matricaria chamomilla)
Seje se u jesen i proleće. Za naše prilike jesenja setva (početak ili sredina septembra) bolja je i sigurnija od prolećne. Ipak, septembar je kod nas uglavnom mesec bez obilnijih padavina, te se dešava da posejano seme ne nikne zbog nedostatka vlage. Ukoliko je dobije dovoljno, za desetak dana počinje da klija. Ako jesen nije sasvim suva, mlade biljke do zime ojačaju i takve prezime. Rano s proleća, čim se sneg otopi, i kamilica počinje intenzivno da se razvija. Ako nije posejana u jesen, onda se setva obavlja u rano proleće, tj. čim može da se uđe u njivu. Seje se uglavnom omaške i u redove. Bilo da je u pitanju jedan ili drugi način setve, pravilo je da seme mora da se nalazi na površini zemljišta, jer je sitno i klija isključivo na svetlu.
U redove se seje sejalicom za pšenicu. Rastojanje između redova treba da je 30 do 35 centimetara. Izbegava se upotreba čistog semena, već se prethodno pomeša sa sitnim peskom, kukuruznom prekrupom ili mineralnim đubrivom. Odnos kamilice prema materijalu s kojim se meša treba da bude 1:3. Posle setve, površina se valja lakim glatkim valjkom, da bi se seme priljubilo uz zemlju, te došlo u dodir sa zemljišnom vlagom i osiguralo da ga vetar ne odnese. Valjanjem se stvara pokorica koja loše utiče na posejan usev i čim se pojave mlade biljke neophodno je da se ona razbije prašenjem ili okopavanjem. Za održavanje parcele u čistom stanju potreban je veći broj radnika, jer površina može samo da se plevi.
Količina potrebna za setvu jednog hektara zavisi od upotrebne vrednosti semena. Pri čistoći od 90 i klijavosti od 80 odsto dovoljno je oko 5 kilograma semenki. Kako se ovakva čistoća retko postiže, za setvu na jednom hektaru potrebno je 10 do 12kg semena kamilice, pod uslovom da je klijavost oko 80 odsto.
Ricinus (Ricinus communis)
Ova višegodišnja biljka, poreklom iz Afrike, može da naraste više od 10 metara. U našim uslovima, uzgaja se kao jednogodišnja i dekorativna biljka, a visina koju može da dostigne za jednu sezonu je čak 2,5m. Veliki listovi s jeseni pocrvene, a i plodovi, koji najviše podsećaju na plod kestena, čine je pravim ukrasom vrta. Ima sitne, bele cvetove, grupisane u cvasti. U plodu se nalazi nekoliko semenki koje liče na sitan pasulj.
Nije zahtevan za uzgajanje. Odgovaraju mu sunčane pozicije. Da bi što više narastao tokom godine, treba mu obezbediti mnogo vlage, a isto tako i hranljivo zemljište. Može da se uzgaja i u saksiji. Razmnožava se semenom.
Semenke je neophodno posejati u martu, a pre setve potapaju se u mlaku vodu na 24 sata. Klijaju tokom nedelju dana, do jednog meseca. U maju, kada je biljka izrasla do 15cm, presađuje se u vrt, i tu ostaje do zime. Ispuštanjem mirisa iz korena rasteruje voluharice, poljske miševe i krtice.
Izuzetno su otrovni svi delovi biljke, a naročito semenke. Nekoliko semenki dovoljno je da usmrti čoveka i zato je veoma važno biti oprezan sa mestom sadnje. S druge strane, ova biljka je i lekovita. Ulje koje se cedi isključivo iz plodova koristi se u medicini.
Ren (Armoracia rusticana)
Ova višegodišnja biljka gaji se zbog zadebljalog rizoma, a jednogodišnji izdanci se koriste za razmnožavanje. Iz rizoma se razvijaju adventivni korenovi, koji mogu da dostignu dubinu od jednog metra, ali njihova glavnina je u gornjih 30cm zemljišta. Rozeta listova razvija se iz vršnih pupoljaka rizoma. Na cvetnoj dršci nalaze se mali, perasti listovi, kratkih peteljki. Cvetovi su bele boje i skupljeni su u grozdaste cvasti. Plod je sitna mahuna, a ako se seme razvije, uglavnom je sterilno.
Rezan ili riban, ren ima ljut miris i ukus. Bogat je vitaminom C u svežem korenu ima više od 100, a u mladim listovima čak do 400 miligrama. Sadi se u jesen ili proleće (krajem marta do sredine aprila) – izdancima dužine oko 20cm. Ovakav način sadnje naziva se vegetativno razmnožavanje ne dozvoljava se stvaranje bočnih korenova.
Postoje tri načina sadnje:
–u jarke – u razmacima od 50cm, gde se reznice polažu ukoso na 30cm razmaka jedna od druge i prekrivaju zemljom;
–vodoravni položaj reznica, uz savijen gornji kraj. Dubina jarka je oko 15cm;
–na bankove, razmaka od 50 do 80cm, pravljenjem kosih rupa u koje se stavljaju reznice, tako da donji krajevi budu ispod i između dva banka, a gornji kraj ispod vrha banka. Plitkom međurednom obradom održava se vodno-vazdušni režim i uništava korov sve dok rozete listova ne zatvore redove. Uz ovakvu obradu, prema potrebi prihranjuje se azotnim đubrivom. Ako u letnjem periodu nastupe duže suše, korisna su dva-tri navodnjavanja (po pola sata).
Luk vlašac (Allium schoenoprasum L.)
Ima cevaste, šuplje listove, dužine do 25cm, koji obrazuju više ili manje gust busen na zajedničkom rizomu, koji može imati do 80 izdanaka. U prvoj godini takva biljka ne cveta, a u drugoj, posle mirovanja i jarovizacije (podsticajno delovanje hladnoće na stvaranje cvetova), iz svih starijih izdanaka izbije cvetna biljka visine oko 30cm, koja na vrhu nosi cvet (s ružičastim ili ljubičastim cvetovima). Seme brzo gubi klijavost, te se koristi samo ono jednogodišnje.
Otporan je na niske temperature i može da podnese i oštre kontinentalne zime. Kada je dužina dana manja od 14 sati, a temperatura niža od 16 Celzijusovih stepeni, asimilati iz listova premeštaju se u lukovice, a listovi žute i odumiru, što je znak prelaska u fazu mirovanja.
S obzirom na to da se kod vlašca konzumiraju listovi, preporučuje se 180 do 200 kilograma azota po hektaru (u tri-četiri prihrane), 55kg fosfora, 200 do 220kg kalijuma, 70kg kalcijum-oksida, kao i 24kg magnezijum-oksida.
Vlašac za tržište može da se uzgaja:
–za upotrebu svežih listova – direktna setva na otvorenom u proleće krajem marta ili početkom aprila, ili sredinom septembra. Prikladniji je za gajenje iz rasada proizvedenog u kontejnerima. Za jesenju sadnju sredinom oktobra koristi se oko 60 dana star rasad, proizveden na otvorenom, na isti način. Kada listovi narastu do 20cm, režu se malo iznad nivoa zemljišta i slažu u vezice od 20 grama. U prvoj godini bere se dva-tri puta, u zavisnosti od vremena setve ili sadnje. U drugoj i trećoj bere se tri-četiri puta, a može da se postigne prinos i do 30 tona po hektaru. Posle svake berbe prihranjuje se azotom, uz navodnjavanje i međurednu obradu;
–za preradu – uglavnom se bere kombajnom za spanać. Prednost imaju kultivari bujnijih i većih listova.
Priprema vlašca za presađivanje počinje direktnom setvom na otvorenom u proleće ili krajem leta, ili proizvodnjom rasada. Ne bere se tokom leta i jeseni. U jesen listovi požute i odumiru, a buseni se po suvom vremenu izvade, očiste od suvih listova i uskladište u podrumu. Pre presađivanja neophodno im je prekinuti mirovanje, uranjanjem u vodu temperature oko 40 stepeni, uz postepeno hlađenje od 12 do 16 sati. Za kasnije presađivanje, uranjaju se u vodu od 18 stepeni na najmanje 16 sati, a mogu se i izlagati vazduhu od 30 stepeni, dva do pet dana.
Neven (Calendula officinalis L.)
Njegovu setvu treba obaviti što ranije u martu, kada je srednja dnevna temperatura između 13 i 16 stepeni, da bi što pre mogla da počne berba cveta, jer mlade biljke nisu osetljive na prolećne mrazeve. Tako se dobija veći prinos po jedinici površine. Seje se direktno mašinama za setvu pšenice, sa neprekidnim međurednim razmakom od 50cm, na dubinu do 4cm. Za jedan hektar dovoljno je oko 6kg semenki. Moguće je i gajenje nevena iz rasada, ali je opravdano samo ako se gaji kao ukrasna biljka. Setva se obavlja u tople leje sredinom februara i rasad se neguje do kraja maja, kada se rasađuje na stalno mesto, na isti razmak kao i kod direktne setve. Zajedno sa setvom, obavlja se i zaštita od korova. Kada se pojavi tri do pet pravih listova, gust usev proređuje se na razmak od 4 do 6cm. Zavisno od karakteristika zemljišta i zakorovljenosti širokolisnim korovima, neophodne su dve do tri kultivacije. Važno je da usev stalno bude slobodan od korova, uz dobro stanje biljaka. Od herbicida se koriste Metalhlor i Prometrin u količini 3 + 1,5 litara po hektaru, istovremeno sa setvom.
Lavanda (Lavandula angustifolia)
Može da se proizvodi direktnom setvom semena, zelenim i zrelim reznicama, a u nekim zemljama razmnožava se isključivo rasadom, dobijenim setvom semena na otvorenom polju. Hibridna lavanda može da se razmnožava samo vegetativnim putem – reznicama ili položenicama.
Neophodno je da zemljište bude zaštićeno od vetra i mraza i da može da se zaliva. Važno je da ne bude zakorovljeno. Seje se u jesen ili u rano proleće. U slučaju prolećne setve, seme mora da se izloži niskim temperaturama (jarovizacija). Jesenja setva je sigurnija i jeftinija. Seme lavande niče sporo, te se preporučuje sejanje s nekom biljkom koja će obeležiti redove (salata, bela slačica). Na većim površinama seje se na razmaku od 35 do 40cm između redova, a na manjim na razmaku od 15 do 20. Opitmalna dubina setve je 0,5 do 1cm u jesen i 1 do 1,5cm u proleće. Zatim, preporučljivo je sabijanje valjkom. Počinje da niče početkom aprila, sve do početka maja. Nega rasada sastoji se u redovnom čišćenju od korova (okopavanje). Ako su iznikle biljke suviše guste, treba ih prorediti kada su u fazi četiri do pet listova, a izvađene biljčice zasaditi na drugu parcelu, na razmaku 35x5cm. Rasad se zaliva dvatri puta, naročito posle nicanja i košenja. Biljke se kose na 8 do 10cm iznad površine zemljišta, kada su visoke 18 do 20cm, da bi se bokorile. Potrebna količina semena za setvu je 79kg/ha, od čega se dobija 600.000-800.000 sadnica. Plantaža lavande eksploatiše se 15 do 20 godina. Hibridi se dobro razmnožavaju mladim reznicama. Radi očuvanja dobrih sortnih osobina i za dobijanje homogenih useva, danas se u više zemalja (Bugarska, Francuska) primenjuje isključivo ovaj način razmnožavanja. U aprilu ili avgustu jednogodišnje reznice ožiljavaju se ispod folije ili u toplim lejama pokrivenim staklom. Za skidanje reznica najpogodnije su četvorogodišnje ili petogodišnje biljke. Na uobičajen način pripremljene reznice zabadaju se u pesak na rastojanju od 6 do 10cm između redova, a biljke 2 do 3cm, na 4 do 5cm dubine. Posle zalivanja, reznice se zasenjuju. One koje su razmnožavane u avgustu, preko zime je neophodno pokriti. Ožiljene reznice se u maju sade u „školu“. Dobro ožiljen rasad dobijen prolećnim razmnožavanjem sadi se još u toku jeseni iste godine, a razmnožen u maju, u avgustu ili u jesen sadi se iduće godine na stalno mesto. Na jednom kvadratnom metru dobija se 600-800 ožiljenih reznica. Poslednjih godina hibridna lavanda razmnožava se reznicama ožiljenim na slobodnom prostoru. Za ovaj način razmnožavanja pogodna su duboka, plodna, srednje vezana zemljišta, s dobrim vodnim kapacitetom, koja se po potrebi mogu zalivati. Reznice dužine 12 do 20cm skidaju se sa starijih žbunova od sredine oktobra do kraja marta. U brazdice dubine 18 do 20cm, koje su na 35 do 40cm jedna od druge, stavljaju se reznice u razmaku od 3 do 5cm, tako da im vrh viri 5 do 7cm iznad površine zemlje. Redovi se dobro zalivaju, da bi se zemlja prilepila uz reznice. Prazan prostor oko reznice treba da se popuni peskom ili tresetom, ali tako da ostane brazdica za sakupljanje vode. Površina se održava bez korova i po mogućnosti zaliva tri do pet puta. Čim novi izdanci dostignu dužinu 15 do 20cm, kose se na 8 do 10cm iznad zemlje, da bi se podstakao intenzivniji razvoj bočnih izdanaka. Reznice će do jeseni razviti korenov sistem i već u prvoj godini će rasadni materijal imati izvanredan kvalitet. Na 1 ha može da se smesti 700.000-900.000 reznica, a stručnom negom će se 70 do 80 odsto njih ožiliti.
Ožiljene reznice vade se neposredno pre sadnje ili istovremeno s njom. Na manjim površinama vade se ašovom, a na većim određenim plugovima (u obliku slova V). Izvađen materijal se do upotrebe ili prodaje mora sačuvati od isušivanja. Rasadni materijal se odmah zaliva, a ako to nije moguće, treba ga prekriti zemljom.
Peršun (Petroselinum sativum Hoff.)
Peršun korenaš seje se uglavnom u proleće, ali može i krajem leta ili u jesen. Letnja i jesenja setva primenjuju se u uslovima navodnjavanja i na parcelama koje su očišćena od korova. Seje se vrstačnim sejalicama na rastojanju od 30 do 40cm, red od reda. Seme klija na svetlu i nije potrebno da se pokrije slojem zemlje. U zavisnosti od sorte i međurednog razmaka, potrebno je 4 do 6kg semena po hektaru. Posle setve, zasejana površina se valja. Seme niče za tri nedelje. Mere nege obuhvataju:
– okopavanje, plevljenje, navodnjavanje, prihranjivanje, zaštitu od bolesti i štetočina, proređivanje. Prihranjuje se više puta tokom vegetacije. Ukupno se unosi 80 do 120kg azota po hektaru, što zavisi od plodnosti zemljišta. Prvi put prihranjuje se sa oko 50kg/ha, kada se obrazuju redovi, tj. pred prvo okopavanje. Drugo prihranjivanje je posle prve berbe listova, a treće posle druge berbe.
Usev korenaša proređuje se da bi se obezbedio optimalan vegetacioni prostor. Tako se omogućava neometan i bujan razvoj korena. Usev se proređuje kada biljke razviju 2 do 3 stalna lista, na rastojanju od 10 do 15cm. Istovremeno se popunjavaju prazna mesta. Ova mera nege primenjuje se samo na kulturi koja je namenjena za proizvodnju etarskog ulja. Peršun lišćar prema hemijskom sastavu zemljišta nema posebnih zahteva. Za razliku od korenaša, dobro uspeva na svim tipovima zemljišta. Obično se gaji kao glavni usev zbog dugog perioda vegetacije. Ako se seje u proleće, setvu treba početi čim može da se uđe u njivu. Pošto je seme veoma sitno, posle setve preporučuje se sabijanje valjanjem. I na lakšim i na težim tipovima zemljišta dubina setve je 2 do 3cm. Razmak između redova je 20 do 30cm. Za razliku od korenaša, nije mu potrebno proređivanje posle nicanja.
Najvažnije mere nege su plevljenje i okopavanje. Posle nicanja ga ne treba zalivati, ali veoma dobro reaguje na vlagu obezbeđenu u fazi nicanja.
Pitoma nana (Mentha piperita)
Višegodišnja je biljka, kojoj je stabljika razgranata i narasta 80 do 100cm. Cveta u toku jula, kada se i bere. Razmnožava se isključivo stolonima (žilama). Prava pitoma nana ne razmnožava se semenom, jer je to hibrid nastao višestrukim ukrštanjem drugih vrsta nane. U našoj zemlji gaji se od jedne do tri godine na istoj parceli, a posle je treba preseliti. Predsetvena priprema zemljišta obavlja se u toku jeseni, a površinski sloj se poravna i zatim se otvaraju brazde dubine oko 10cm. Rastojanje između njih je 70cm. Posle njihovog otvaranja, na površini zemljišta rastura se kombinovano mineralno (NPK) đubrivo u količini od 200 do 400kg/ha, tj. 2 do 4kg po aru. Stoloni za razmnožavanje uzimaju se od jednogodišnjeg useva. Sadnice (stoloni) se pripremaju neposredno pred sadnju. Izvađeni stoloni se čiste od zemlje i ostataka nadzemnih delova. Za sadnju jednog hektara treba obezbediti oko 1.500kg stolona, tj. 15kg po aru. Ukoliko uslovi rada ne dozvoljavaju dobru pripremu stolona, količina se srazmerno poveća s količinom primesa.
Nana se sadi u toku jeseni, posle prvih jesenjih kiša, i to kada je zemljište dovoljno vlažno. Ukoliko se sadi s proleća, neophodno je to obaviti što je moguće ranije.
Matičnjak (Melissa officinalis)
Može direktno da se seje, ili se prave sadnice. Direktna setva može da bude u rano proleće, tj. u martu, ukoliko vremenski uslovi to dopuštaju (u prethodno napravljene redove), a može trajati sve do juna. Razmak između redova je 60 do 70cm, dok je razmak između jamica u koje se seje 15 do 20cm. Posle setve, zemljište je potrebno pokriti tankim slojem rastresite zemlje i redovno ga zalivati. Seme niče u narednih 15 do 20 dana. Ako se setva obavi početkom proleća, usev se leti pokosi, da bi razvio što veći broj izdanaka. Biljke posejane u rano proleće posle 70 do 90 dana narastu do 12cm i trebalo bi da imaju dva do četiri sekundarna izdanka sa četiri do šest pari listova.
Sadnice se presađuju u jesen ili u rano proleće. Sadnja može da se obavlja u redove, u razmaku od 60 do 70cm, kao i kod direktne setve, a razmak između biljaka u redu je 25 do 30cm.
Posle setve ili sadnje, briga o usevu obuhvata međuredno kultiviranje, prihranjivanje, okopavanje i navodnjavanje, ukoliko je potrebno. Prvo okopavanje valja obaviti čim se pojavi prvi korov ili pokorica, a drugo 15 do 20 dana posle prvog. Sva dalja okopavanja obavljaju se po potrebi, a poslednje pred samu berbu.
Matičnjak se kosi najmanje dva puta godišnje, i to pre cvetanja. Košenje se obavlja po suvom vremenu, na visini od 5 do 10cm iznad zemlje. Time se podstiče razvoj izdanaka.
M.V.
Dobro jutro broj 539 – Mart 2017.
