Piše: Željko Dulanović
Za lepotu cvetova kale, kaže legenda, „kriva“ je ljubomora grčke boginje Here. Naime, njen neverni muž Zevs dobio je sina Herkula sa smrtnicom. U želji da i Herkul zadobije božanske moći, jedne noći odneo je bebu kod Here, da ga nahrani. Takvu drskost ona, međutim, nije mogla da otrpi. Odgurnula je mališana, a njeno mleko se razlilo po svemiru i formiralo Mlečni put, dok su iz kapi, koje su pale na Zemlju, iznikli beli cvetovi graciozne forme.
Upravo u tu lepotu i opojni miris zaljubila se Ruža Đokić iz Sevojna kod Užica, u tolikoj meri da su bele kale postale njena opsesija. Svakog jutra, a tako je u zadnjih šest godina koliko ih gaji, Ruža još s vrata plastenika pozdravi kale rečima „Gde ste, moje lepotice?!“
– Nema ništa lepše nego kada vam zorom u plasteniku zamiriše gotovo 2.000 kala. Milina jedna. Proizvodnjom cveća može da se uspešno bavi jedino onaj ko cveće neizmerno voli. Lep je to posao i zadovoljstvo ga je raditi, ali nije uvek lako, kako to mnogi misle – priča ushićeno Ruža.
Na porodičnom imanju u Sevojnu, Ruža gaji bele kale pod dva plastenika, i u sezoni ubere više od 25.000 cvetova koji se prodaju širom zapadne Srbije, od Čačka do Prijepolja. Kala je simbol nevinosti, zbog čega se od njenih cvetova često prave bidermajeri za venčanja, a zbog svoje prefinjenosti koriste se i kao dekoracija prostora za venčanja, jer donose dozu elegancije svakoj svadbenoj temi. Raskošne kale savršene su i za u vazu, zbog čega se buketi ovog cveća često nose na poklon, ali i na sahrane.
– Zbog korone prošle godine nije bilo svadbi i drugih veselja, a i slavilo se i sahranjivalo u krugu porodice, pa sam uspela da prodam tek trećinu proizvodnje. Ostalo sam uglavnom poklonila, najviše uoči Vaskrsa i višednevnog policijskog časa koji je tokom praznika bio na snazi. Kala je isuviše lep cvet da bi se bacao, pa smo je delili na ulici, pijaci, po prodavnicama i javnim ustanovama. Po cvet ili buket dobio je ko god je hteo. Na žalost, ni ove nije ništa bolje, i samo iz ljubavi prema kalama nisam pristala da smanjim proizvodnju – kaže Ruža.
Kala ima dva ciklusa cvetanja. Od trenutka kada se zasadi lukovica, pa do cveta potrebno je od 60 do 90 dana, u zavisnosti od uslova. Lukovica u zemlji neće da smrzne, ali nadzemni deo hoće, pa je potrebno voditi računa o temperaturi u plasteniku. Ružini plastenici imaju po tri sloja najlona, razmišljala je i o grejanju, ali je odustala zbog troškova koji bi joj bili prevelik teret u ovom trenutku.
– Kalu nije potrebno prskati, zbog čega miriše prirodno kao ni jedno drugo cveće. U našim uslovima počinje da cveta već u februaru, i prvi ciklus se završava u junu, a u drugom tokom septembra i oktobra, pa i koji dan duže, ukoliko nema jakih mrazeva. Prija joj kad je toplo i traži dosta svetla i vode, kao i da se plastenik redovno provetrava jer, ukoliko nema strujanja vazduha, lako je napadaju razne bolesti. Hoće i da je sve čisto, zbog čega se redovno moraju uklanjati liske koje ostaju nakon branja cveta. Dobra je strana što njeno cvetanje može da se u neku ruku kontroliše. Čim joj zavrnete vodu, ona prestaje da „radi“- kaže Ruža.
Upravo ta potreba kale za vodom bila je presudna za Ružinu odluku da krene da ih uzgaja. Kaže da početna ulaganja nisu mala, ali da se na kraju isplati.
– Slučajno sam jednom prilikom srela ljude iz Pančeva koji godinama gaje kale, i koji su oduševljeni ovim poslom, a i meni se svidela ta ideja. Iz razgovora sa njima shvatila sam da kala „hoće“ vodu, i kako smo imali plac na kojem je nekada bila bara, rešila sam da se oprobam. Kupila sam prvi plastenik, 30 sa 8 metara, 1.300 lukovica, sistem za navodnjavanje „kap po kap“, što me je sve koštalo oko 3.500 evra, i krenula. Bilo je uspona i padova, lepih i teških momenata, ali se ni u jednom trenutku nisam pokajala – priča Ruža.
Ruža Đokić nije jedini uzgajivač kala u ovom delu. Ima ih i u susednoj Požegi i Čačku, ali niko kao ona kale ne uzgaja s toliko strasti i ljubavi. U plasteniku i prilikom branja pomognu joj ćerka Nevena i unučad, koliko im to obaveze dozvole, ali je za distribuciju cveća zadužena isključivo Ruža. Ona kale prodaje cvećarama. Najbolja cena im je oko 8. marta, kada je cvet 100 dinara, nakon čega, sa dolaskom drugog cveća, cena postepeno pada do 30 dinara. Ipak, Ruža je zadovoljna. Bez stalnog je zaposlenja, a kale joj, kaže, obezbede jednu pristojnu mesečnu platu.
– Ima dosta troškova, jer u sezoni kada ima posla kolima pređem više od 140.000 kilometara, razvozeći cveće po cvećarama širom Zlatiborskog i delom Moravičkog okruga. Kalu berem kada počne da se otvara cvet, da bi bila sveža u cvećari, a cvet može da traje sedam dana- priča Ruža Đokić, najveća uzgajivačica kala u Zlatiborskom okrugu.
Cvet za dvorište
Kako bi opstala na surovom tržištu, Ruža Đokić je proširila ponudu pa od nedavno prodaje i lukovice kale, koje se traže sve više. Lukovica iz koje se razvija cvet sama se bokori, a u jednom bokoru može biti i do 15 lukovica. Prodaje i kale u saksijama. Međutim, onima koji kalu kupe u saksiji, preporučuje da je presade u dvorište, ukoliko imaju uslova.
– Iako lepo izgleda, mislim da je kala u saksiji sputana. Lepša je, ipak, u dvorištu, ali je treba posaditi na mestu gde nije ceo dan izložena suncu, jer direktno sunce isuši cvet i brzo dehidrira – kaže Ruža.
Kale su joj najveća strast, ali za tržište gaji i drugo cveće.
– Jedan plastenik je pod lizijantusom, a ima tu i alstramerije, frezije, gladiola, hrizantema – kaže Ruža.
