Piše: Svetlana Mujanović
Tikvice su omiljeno povrće kod nas i seoska bašta se teško može zamisliti bez njih. One su ustvari voće, razvijaju se iz oplođenog cveta koji je jestiv, a pošto pripadaju porodici tikava, koje su povrće, svrstane su u ovu kategoriju. Kako god bilo, za ovo povrće se zna još od 5.500. godine pre nove ere, i tada se svakodnevno koristilo u ishrani širom Centralne i Severne Amerike.
To su jednogodišnje biljke koje, ili formiraju kompaktan žbun, ili se vreže iskradaju iz bašte pa krenu da i komšije obraduju. U porodici tikava ima oko 850 vrsta. Gaji se mnogo varijeteta, a u okviru svakog više sorti i hibrida, koji se razlikuju po obliku, boji i nameni. I u tom šarenilu uživaju sva čula. A tek kada se nađu na trpezi… Najčešće su obična tikvica, cukini, muskatna, patison, ređe špageta tikvice, dok se ostale nađu u tek ponekoj bašti, posebno kada su u pitanju ukrasne forme.
Šarenilo oblika, boja, ukusa
Izbor varijeteta zavisi od potreba i ukusa. Obične tikvice su najraširenije, posebno žbunaste forme, jer su praktičnije za berbu i manje bašte. Cilindrični, valjkasti, glatki beli ili svetlozeleni plodovi najčešće se pohuju, pune ili od njih priprema ukusno varivo. Cukini tikvice rastu takođe u obliku žbuna. Beru se isključivo mladi plodovi – tamnozeleni, svetlozeleni – bez pruga ili s uzdužnim prugama, valjkasti ili kruškoliki. Kora je glatka, meka, sa slabo izraženim rebrima. Svaki plod može da ima dvostruku namenu. Donji, širi deo, u kome su semenke, posle čišćenja može da se napuni, a gornji da se iseče na tanje kriške i griluje ili pohuje.
Patison tikvice je lako prepoznati. Izgledaju kao ukrasni tanjiri čipkastih ivica, pa ih u narodu često i nazivaju “tanjirače”. Kuvaju se, prže, pohuju, rendaju, ali i kisele kao krastavac kornišon, ili se dodaju u turšiju. Važno je da se za ovu namenu plodovi beru mladi, tri – četiri dana posle zametanja, dok se u njima ne razvije seme.
Tu je i grupa muskatnih tikava kruškolikih plodova različite veličine. Kora im je glatka, mekana, a meso žuto ili narandžasto, fine strukture, veoma ukusno, slatko, specifične arome koja podseća na dinju.
Od svih tikava muskatna je najbolja za pripremu pita, kolača i preradu. Koriste se mladi plodovi za varivo, grilovanje, punjenje, ili zreli, bogati šećerima, skrobom, pektinima (vezuju otrovne materije i izbacuju ih iz organizma), vitaminima A, B, C i E, i mineralima – kalijumom, fosforom i gvožđem, za pripremu poslastica. U 100 grama ploda ima 20 miligrama provitamina A, što je duplo više nego kod šargarepe. U semenu ima mnogo fosfora, koji je važan u borbi protiv holesterola. Jela od ove tikvice raznolika su – uštipci, sufle, slatko, kompot, pečene kriške. U Vojvodini je nesumnjivo najukusnija kao „nadev“, pomešana s cimetom ili seckanim orasima u piti bundevari koja miomirisom redovno dozove i komšijsku decu.
Posle krastavca, one su najpopularnije povrće iz porodice tikava. Imaju relativno kratku vegetaciju, ali brzo rastu i mogu se sejati čak i leti. Tada se u jednu kućicu stavljaju dve-tri semenke. S obzirom na to da je u pitanju toploljubljivo povrće, odgovaraju im visoke temperature i dugi sunčani dani. Osetljive su na hladnoću i nedostatak vode, jer imaju plitak i razgranat koren, a traže i puno azota. Zbog toga bi valjalo da se leje, na kojima su posejane, zastru malčom.
To je povrće koje zameće obilje plodova. Preporučuje se svakodnevna berba, jer se na taj način biljka podstiče da formira nove cvetove, pa se tako i prinos povećava. Ono što je zanimljivo kada su tikvice u pitanju jeste što se pored plodova jedu i cvetovi koji su pravi delikates, ali i semenke – obično pržene.
Puno energije sa malo kalorija
Tikvice imaju veoma malo kalorija, ali veliku energetsku vrednost. Predstavljaju idealnu dijetalnu hranu, podstiču varenje i izvrstan su izvor vitamina B i C, mangana i kalijuma, dok su žute bogate i beta-karotenom. One su prava letnja hrana, jer sadrže puno vode i malo kalorija. Jako su jednostavne za uzgoj, pa se može celo leto uživati u niskokaloričnim obrocima, i to od tikvica iz sopstvene bašte.
Postoji mnogo načina da se pripreme i mogućnosti da se u njima uživa, a uz to će svako ko ih koristi, organizmu podariti i nekoliko preko potrebnih vitamina i minerala. Oko 250 grama seckane tikvice sadrži samo 19 kalorija, a to je za čak 40 do 50 odsto manje u odnosu na istu količinu niskokaloričnog povrća, poput brokolija. U tikvicama se može uživati na najrazličitije načine: mogu se jesti pohovane, kuvane, pečene, sirove, u salati… Za pikantnije ukuse, mogu se grilovati zajedno sa drugim ukusnim povrćem. One sadrže puno kalijuma – 295 miligrama na 250 grama „mesa“, odnosno 8 odsto preporučene dnevne doze ovog minerala, a on može biti od velike pomoći kada je reč o kontroli krvnog pritiska, jer smanjuje štetno delovanje soli u organizmu. Studije ukazuju da povećanje unosa kalijuma može smanjiti rizik od moždanog udara i sprečiti nastanak srčanih oboljenja. Takođe, tikvice su bogate vitaminom C, moćnim antioksidantom koji ćelije podstiče na bolje funkcionisanje, pomaže u snižavanju krvnog pritiska i štiti arterije od začepljenja. Samo 250 grama tikvica sadrži 20 miligrama vitamina C, odnosno oko 33 odsto preporučene dnevne doze.
Ali, poput ljudi, nju vole i paraziti i štetočine. Gljivična oboljenja koja se često javljaju na tikvici, jesu plamenjača i pepelnica. Kako bismo sprečili pojavu ovih bolesti, ili širenje ukoliko se uoče simptomi, dobro bi bilo biljke preventivno zaštititi ili mlekom i soda bikarbonom, ili biljkama koje imaju fungicidno delovanje, kakav je recimo rastavić (Equisetum arvense). On je idealan za jačanje otpornosti biljaka prema bolestima kakve su rđa, pepelnica, i napadu štetnih insekata- crvenog pauka i drugih grinja.
GALETE – savršen letnji obrok
Ovaj delikates savršen je za vrele letnje dane, a potrebno je pripremiti jednu šolju sitno rendanih mladih tikvica koje se ne ljušte i ne cede, pola šolje kefira (može i kiselo mleko ili jogurt), jedno jaje, jednu četvrtinu šolje ulja (bilo kojeg), jednu četvrtinu šolje kukuruznog brašna (belo projano ili žuto, krupno kao griz, može i palenta), pola šolje integralnog brašna (speltinog, pšeničnog, ječmenog, ražanog ili ovsenog), jednu trećinu kesice praška za pecivo, malo soli, bibera i belog luka u granulama.
Priprema testa započinje rendanjem tikvice sitnije od one za pitu. U njih se dodaju kefir i jaje i sve umuti viljuškom. Zatim se doda ulje i ostali sastojci i muti viljuškom. Peče se u aparatu za vafl ili galete. Peku se jedan minut bez otvaranja i budu savršene. Od ove količine smese dobija se otprilike šest galeta. Super su za dečiju užinu, zamena za hleb i kao dodatak obroku.
Zdrava zamena za špagete
Za bolji i potpuno drugačiji ukus, tikvice se mogu slobodno dodati u recepte s špagetama, a mogu i u potpunosti zameniti ovu testeninu. To je odlična alternativa, dosta zdravija, a vrlo ju je lako napraviti – potrebno je samo rende ili sekač, koji će od tikvice napraviti dugačke rezance.
Nekada su se gajile samo bele tikvice. Poslednjih godina sve je više bašti u kojima ima i zelenih, žutih… Sve one, bez obzira na oblik i veličinu, imale su beličasto meso. Ali, novoselekcionisane sa žutim mesom malo su slađe, pa su dobra zamena za slatku testeninu. Budući da zadržavaju boju prilikom kuvanja, žuta tikvica je odličan izbor kada se želi u jelo dodati malo ukusne, sunčane nijanse.
Paketići od tikvica i sira
To je kompletan obrok koji se priprema od dve zelene tikvice, 100g sitnog mladog sira, 100g dimljene šunke, jedna kašika kisele pavlake, 100g narendanog tvrdog sira (trapista, gaude, kačkavalja, parmezana…), jedna kašika pesta od bosiljka, jedan čen belog luka, ulje, malo prezle, nekoliko čeri paradajza, so i biber po ukusu. Najbolje su mlade zelene tikvice koje se ne ljušte i kojima ne treba duga termička priprema. Ako se koristi neki mladi, „vodeni“ sir, može se dodati i kašika prezle da fil ne bi bio previše tečan. Ako se priprema vegetarijansko jelo, umesto dimljene šunke može se staviti dimljeni sir.
U sitni sir dodati pesto, kiselu pavlaku, iseckani beli luk i polovinu narendanog tvrdog sira. Sve dobro izmešati, ako su sirevi neslani, po ukusu posoliti i pobiberiti. Šunku naseći na listiće. Tikvice oprati i naseći uzduž na tanke šnite. Kada je sve pripremljeno na dohvat ruke, tikvice složiti po dve unakrst jednu preko druge, u sredinu staviti fil od sira, i komad šunke. Krajeve tikvica naizmenično savijati tako da se naprave paketići, neko kaže sarmice. Paketiće složiti u nauljenu vatrostalnu činiju, obloženu prezlom koja treba da upije tečnost iz tikvica kad se budu pekle. Između tikvica mogu se složiti polovine čeri paradajza ili isečeni režnjevi običnog svežeg paradajza. Činija se stavi u rernu zagrejanu na 220 stepeni i peče oko 20 minuta ili dok tikvice ne porumene. Kada se činija izvadi, paketići se pospu ostatkom narendanog sira i sve vrati u rernu na minut-dva, tek toliko da se sir istopi. Paketići od tikvica su odlični i topli, i hladni.
Zapečene sa sirom
Pripremaju se od 600g mladih tikvica, malo mladog crnog luka ili praziluka, tri-četiri čena belog luka, malo peršuna, četiri jajeta, jedne kašičice soli, biber po ukusu, 50ml mleka ili jogurta, 100-150g sira, jedne kašike brašna i 100 g kačkavalja.
Sastojke sitno iseckati, umutiti jaja, mleko, sir i rendan kačkavalj, kao i brašno. Sve izmešati i staviti u vatrostalnu činiju. Peći na 180 stepeni oko 35 minuta.
