Piše: Jelena Lukić
Rasadnik porodice Milošević iz Kupinovca kod Svilajnca već 30 godina bavi se proizvodnjom rasada kalemljenih, kao i konzumnih lubenica, i najpoznatiji je u ovom delu Pomoravskog okruga. Ovih dana stižu za berbu lubenice na području Donje Resave, za koje je rasad kupljen uglavnom u ovom rasadniku.
S proizvodnjom rasada kalemljenih lubenica započeli su Periša i Jelica Milošević sasvim slučajno, kada je 1989. Periša nabavio prvi kalemljeni bostan iz Barajeva. Zasadili su ga i prvi su u okolini imali kalemljen bostan. Već naredne godine počeli su da ga proizvode. Uz roditelje, posao je od malena naučio sin Lazar (27) koji danas vodi gazdinstvo.
Zahtevan ali isplativ posao
Kalemljenje je zahtevan posao, poskupljuje proizvodnju, ali se višestruko isplati u ozbiljnoj proizvodnji. Kalemljen bostan ranije stiže, otporniji je na temperaturne šokove, plodovi su kvalitetniji i daju visoke prinose, navodi prednosti kalemljenja Lazar Milošević.
– Kalemljenje znači da biljci dajete bolji korenov sistem koji može više vlage da prenese na kalemljenu sortu i stvori bolje uslove za veće lubenice, jer je kod nas malo lošija zemlja. Bolje podnosi sušu i prenosi više vode u plod – kaže Lazar.
Proces kalemljenja je osetljiv i sastoji se od nekoliko radnji, a svaka od njih je jednako važna za uspešan proces. Kao podloga za kalemljenje lubenica koristi se specijalna tikva – macis.
– Kalemi se tako što se poseje seme bostana i seme podloge i onda nakon sedam dana niče bostan, a nakon 12 dana niče podloga. Zato se podloga neki dan ranije zaseje. Kad nikne, počupaju se jedna i druga biljka, listom žileta raseca se po dužini podloga i u klin se zaseca bostan, pa se plastičnim štipaljkama to spoji i tako se kalemi – ističe naš sagovornik.
Lazar navodi da njemu taj proces nije komplikovan, jer već ima rutinu koju je stekao kao mali, učeći od roditelja. Dnevno Miloševići urade od 500 do 1.000 strukova. Miloševići tokom sezone proizvedu oko 15.000 kalemljenog rasada bostana, a prodaju ga po ceni od 100 dinara.
Imaju stalne kupce
– Od sorti imamo „fantaziju“, „top gan“, „farao“ i „rosu“. Do prošle godine imali smo i veoma traženu „kraljicu slasti“, ali ove godine zbog korone nismo stigli da je naručimo iz Italije ili Amerike. Sve su to rane sorte, osim „kraljice slasti“ koja stiže malo kasnije. I pored posla koji zahteva kalemljenje, cena rasada bostana od 100 dinara donosi dobru zaradu. Već imamo stalne kupce i uglavnom prodajemo na pijacama u Ćupriji, Despotovcu, Svilajncu i Petrovcu na Mlavi. Dolaze nam i kupci iz Požarevca, Lajkovca i Aranđelovca. Uglavnom su to manji proizvođači – ističe Lazar.
Proizvodnja je bazirana uglavnom na rasadu, a ne na uzgoju konzumnih lubenica. Tako Miloševići godišnje proizvedu oko pet tona lubenica, uglavnom za sopstvene potrebe, za prijatelje i nešto po porudžbini.
– Nemamo dovoljno radne snage, a ni vremena da odradimo finalni proizvod. Prva berba trebalo je da krene između 10. i 20. jula i to je bostan koji se sadi polovinom aprila, ali pošto ova godina kasni, prva berba je početkom avgusta. Berba traje dva meseca, a bostan je interesantan do prvog grožđa. Prošle godine bostan je u startu bio oko 50 dinara, a posle je pao na 30 dinara. Za ovu godinu videćemo – kaže Lazar.
Osim kalemljenih lubenica, u rasadniku Miloševića godišnje se proizvede oko 40.000 rasada paprike, 20.000 rasada paradajza i oko 10.000 rasada krastavaca, a ima i dinja i tikvica. Sve ukupno, sa bostanom, godišnje proizvedu oko 100.000 biljaka u čašama. Kao inkubator služi im staklenik od oko 200 kvadrata s podnim grejanjem, a imaju i nekoliko plastenika za rasade. Uglavnom sve poslove rade roditelji, Lazar i njegova verenica, a imaju i nekoliko radnika u sezoni.
Posao koji ima budućnost
– Ovaj posao je zahtevan i odgovoran kada je reč i o proizvodnji i održavanju biljaka, ali i organizaciji posla – kaže Lazar. Ipak se ne žali na posao. Oslanjaju se, kažu, na stalne mušterije i na kvalitet koji je godinama isti, i to kupci znaju da cene. Čak kažu da proizvodnja rasada u budućnosti ima i bolju perspektivu jer se, naročito u ovo vreme korone, sve više ljudi okreće sopstvenoj proizvodnji hrane.
Nove sadnice za 40 dana
– Za proces kalemljenja mi je potrebno nekoliko sekundi za presecanje jedne pa druge biljke i još toliko za spajanje. Posle se kalemljena biljka premešta u staklenik, gde je pripremljeno zemljište. Proces primanja biljke i podloge traje 14 dana. Nakon 7 dana se skidaju štipaljke i još 7 dana se pušta da lepo biljka naraste. Onda može da se presadi u čaše. Ceo taj proces od kalemljenja do prodaje i sadnje u njivi traje oko 40 dana. S kalemljenjem krećemo početkom marta – kaže Lazar Milošević.
