Tekst i foto: Željko Dulanović
Duboko se veruje u našem narodu, a u selima na padinama Zlatibora i Murtenice još su živa sećanja na “tuberkolozne godine” nakon Drugog svetskog rata, kada je čaj od ove travke sačuvao čitava sela od pomora. Zbog toga je ovde veoma malo lekovitih trava koje uživaju toliko poverenje kao iva. Često joj se pripisuju gotovo čudotvorne moći, pa je spisak bolesti koje leči prilično dugačak.
Trava iva (Teucrium montanum) u narodu je još poznata i kao gorsko smilje. Za njena lekovita svojstva znalo se još u antičko doba. Od davnina se među narodima Balkana veruje da ova biljka podstiče mentalni i fizički oporavak posle duge bolesti, kao i oporavak nakon teške telesne ili duševne iscrpljenosti.
Svaki gutljaj zdravlja vredan
– U posleratnim godinama u ovom delu zapadne Srbije teško se živelo. Zbog dugotrajne suše koja je tada pogodila ove krajeve, ionako posna zemlja prestala je skoro da rađa, iščilili su i pašnjaci pa je narod, kao i stoka mu, više bio gladan nego sit. Buknule su i razne bolesti, a tuberkuloza je kosila i staro i mlado. Stari su mi pričali da su meštane od ove opake bolesti sačuvali kozije mleko i čaj od ive. A u lekovitu moć i jednog i drugog imao sam i sam priliku da se uverim nebrojeno mnogo puta – kaže Milan Janković iz Draglice.
Leto je vreme za sakupljanje ive. Ova lekovita trava cveta od juna do septembra, kada se i bere i ostavlja za zimu. Iva raste na suvim planinskim pašnjacima i kamenitom zemljištu izloženom suncu, na nadmorskim visinama iznad 800 metara. Prepoznaje se po malim i poleglim busenovima. Listovi su joj bez peteljke, sa donje strane beli i dlakavi, a sa gornje tamnozeleni, dok su joj cvetići koji se formiraju na vrhovima grančica, privlačne bledožućkaste ili bele boje.
– Iva je izuzetno gorkog i oporog ukusa, a, kako se obično pije nezaslađena, njen čaj mnogi s mukom gutaju. Ali svaki popijeni gutljaj zlata je vredan, pa zbog njenih lekovitih svojstava nijedna kuća u ovom kraju ne čeka zimu bez osušene ive. Kao i ostale gorke biljke, iva se često upotrebljava i za pravljenje gorkih travarica koje otvaraju apetit i jačaju organizam – kaže meštanin Neđo Grujičić.
U vreme cvetanja ive, krševite planinske padine pune su berača. Mnogi, međutim, ne vode računa, pa je s pojedinih lokaliteta gotovo nestala. Zbog toga pristalice narodne medicine često apeluju na to da se iva čuva prilikom branja i bere samo kao lek.
Lekovitost bez granica, lek na kašičicu
– Treba biti veoma pažljiv, jer se prilikom branja biljka lako čupa iz korena i tako uništava. Kada se bere, trebalo bi makar trećinu cvetića ostaviti, jer oni pomažu da se biljka bolje veže za retku zemlju na kršu i tako spreči njeno spiranje u kišnom periodu. Kako bi se bolje sačuvala, nadzemni deo treba seći oštrim makazama – savetuju gorštaci.
Trava iva u zvaničnoj medicini preporučuje se za jačanje imuniteta, a odlična je i za jačanje organizma, kao i za lečenje organa za varenje. U većim količinama ima tanin, mentol, petrolejski eter, hloroform i etilni acetat. Spremljena u vidu kupke, trava iva povoljno deluje na kožu, pogotovo ako su na njoj rane i druge vrste promena, dok u vidu balzama ublažava reumatizam.
– Pozitivno deluje na jetru i žučne puteve, posebno u kombinaciji sa svojim rođakom podubicom i gujinom travom. U kombinaciji s hajdučicom, trava iva je dobar lek za zaustavljanje proliva, a vekovima se koristila i za lečenje infekcija disajnih organa. U kombinaciji s omanom i očajnicom, iva je dobar pomoćni lek za sve one koji pate od upale pluća, dok je mešavina trave ive i pelina dobar lek za sve osobe koje pate od gastritisa izazvanog manjkom želudačne kiseline. Njeno antimikrobno dejstvo potvrdila je pre nekoliko godina grupa mladih naučnika iz Srbije – beleži naš poznati novinar i narodni travar Momčilo Antonijević.
S ovim se, međutim, spisak lekovitih svojstava trave ive ne završava. Sama ili u kombinaciji sa drugim travama, dobra je kao lek protiv stresa, kod bolesti usta i grla, raznih infekcija, gljivica i afti. Čaj od ive leči grčeve i čisti krv, blagotvorno deluje kod svih vrsta groznica, ali i dijabetesa. Uništava bakterije u želucu i crevima, leči anemiju, izbacuje višak tečnosti iz organizma, dok tinktura pomaže kod hemoroida, bolesti jetre i žuči.
– Narodno iskustvo kaže da je trava iva univerzalni lek, ali i da s njenom upotrebom ne treba preterivati. Čaj od ive pije se nezaslađen, kao i kod svih biljki gorkog ukusa, i uvek pre jela. Dovoljno je dnevno popiti dve do tri šolje. Toliko je jak da trudnice i dojilje ne bi smele da ga uzimaju na svoju ruku – kažu u murteničkim selima.
Tinktura protiv bolesti žuči i hemoroida
Potrebno je 200 grama listova i cvetova trave ive i 1 litar 60-procentnog alkohola
Usitnjene cvetove i listove trave ive preliti jednim litrom 60-procentnog alkohola i dobro zatvoriti bocu. Držati na toplom mestu mesec dana, a onda sadržaj procediti. Pije se tri puta dnevno po 20 kapi.
Čaj od trave ive
Potrebno je tri čajne kašičice suve ive i 500 ml vode.
Biljku preliti hladnom vodom i poklopiti posudu. Ostaviti 8 sati da odstoji. Piti tri šolje čaja dnevno pre obroka.
Čaj protiv anemije
Potrebno 25 grama sušene ive, 25 grama koprive i 1/2 litra vode.
Biljke pomešati i kašiku mešavine staviti u hladnu vodu. Nakon tri sata procediti i piti čaj pre jela.
Čaj za jačanje imuniteta
Potrebno 20 grama trave ive, 20 g matičnjaka, 20 g hajdučke trave, 20 gr majčine dušice i 2 decilitra vode.
Supena kašika ove mešavine prelije se sa dva decilitra ključale vode, poklopi i ostavi da odstoji 20 minuta, pa se procedi. Pije se tri puta dnevno, pola sata pre jela.
Za ublažavanje želudačnih tegoba i protiv malaksalosti
Potrebno 200 grama trave ive i 1 litar crnog vina.
Ovu količinu usitnjene trave ive preliti litrom crnog vina i ostaviti da stoji osam dana, uz povremeno mućkanje. Nakon toga se sadržaj procedi i tri puta dnevno pije se po jedna čašica (0,5 dl).
