Foto: Svetlana Mujanović
Voćari koji su tokom leta primetili puno odsečenih listova oko stabala višanja, ali i ostalih koštičavih vrsta, treba da krenu u ozbiljniji pregled voćnjaka, da prekontrolišu koru u prizemnom delu stabala jer se tu možda krije žilogriz, sićušan tvrdokrilac koji je napravio štetu voćkama. Ako se ne spreči njegov razvoj, žilogriz će osušiti jednu po jednu voćku, seleći se na sledeće u redu.
Žilogriz (Capnodis tenebrionis) opasna je štetočina svih koštičavih voćnih vrsta- višnje, trešnje, šljive, kajsije, breskve. Ipak, specijalnost su mu višnje. Pregledom stabala višnje, ako ih je naselio žilogriz, mogu se otkriti i odrasli i larve, sve zavisi od toga u kom periodu se voćke pregledaju. U prizemnom delu, ispod kore, nalazi se jedna ili više larvi u različitim stadijumima razvoja, dok odraslima više odgovaraju krošnje, a otkrivaju se tokom toplijeg dela dana.
Najveće štete u zapuštenim zasadima
Kada završe parenje, ženke se mogu videti i na kori stabla kako se spuštaju prema zemlji, gde polažu jaja. Što su voćnjaci stariji i zapušteniji, ovoj štetočini više odgovaraju.
PVC folija, oranje, insekticidi
Najveću štetu pravi larva. Ona tokom ishrane preseca sprovodne sudove koji dovode u stablo vodu i hranljive materije, izazivajući poremećaje u snabdevanju stabala mineralnim hranivima. Zbog toga se smanjuje površina listova, oni su sitniji, kao i formirani plodovi. Stabla se postepeno suše i na kraju propadaju. Osušene voćke lako se vade iz zemlje.
Zaštita od ove štetočine zahteva primenu svih raspoloživih mera – mehaničkih, agrotehničkih i hemijskih. Da bi se smanjio broj odraslih, u voćnjak se postave lovne klopke – posude svetlijih boja u koje se sipa voćni sok, a pomaže i otresanje stabala i skupljanje odraslih žilogriza. Brojnost odraslih smanjuju i insekticidi koji se koriste u redovnoj zaštiti. Njihov razvoj najviše se remeti kada se zemljište oko stabla, kao i prizemni deo stabla, prekriju PVC folijom koja sprečava ženke da polože jaja. Efikasna je i obrada uzanog pojasa zemljišta okolo debla, kako bi se jaja izbacila na površinu i tako onemogućilo piljenje nove generacije.
Sva zaražena stabla koja se otkriju tokom pregleda valja odmah „sanirati“. Manje oštećena odmah zaštititi, a ona koja su počela da se suše izvaditi i rupe istretirati nekim od zemljišnih insekticida. Na iskrčenim parcelama ne bi trebalo najmanje tri godine saditi voćke. Pre sadnje mladih voćaka, čak i na okolnim parcelama, u svaku jamu treba dodati neki zemljišni insekticid.
Imago se pojavljuje u proleće, prvo na korovima da bi, kada koštičavo voće počne da lista, preleteo u njegovu krošnju. Odrasla jedinka je tvrdokrilac, dužine tela 2-3cm, crne boje, bez sjaja, sa beličasatom prevlakom na delu iza glave. Kada lete čuje se šum. Hrane se korom, uglavnom tankih grančica, peteljkama listova, ređe listom. Ne hrane se intezivno, ali, za tri meseca, koliko žive, mogu da naprave štetu jer, zbog izgrizanja i presecanja peteljki, listovi opadaju.
Posle parenja, ženke se spuštaju na zemlju da polažu jaja. Ređaju ih plitko u zemljište oko stabala, pojedinačno ili u grupicama, ili na koru donjeg dela stabla. Najviše jaja polože u krugu od 35cm od stabla. Jaja polažu od početka juna do kraja avgusta. Ona su ovalna, mlečnobele boje. Iz njih se za dve-tri nedelje pile larve koje se kreću ka korenu, u koji će se ubušiti. Pomoću snažno razvijenog usnog aparata, one u prvo tankim, a zatim i debljim korenovim žilicama, buše hodnike, sve do korenovog vrata i prizemnog dela stabla. Razvoj topuzaste larve (najšira je u području prvog grudnog segmenta, a sužava se prema kraju tela) traje jednu do dve godine, a odrasle mogu biti duge i do 7cm. Tako razvoj jedne generacije traje i do tri godine. Prezimi kao odrasli žilogriz ili larva.
