-Za borovnicu sam se odlučio zato što sam procenio da odlično uspeva na ovim prostorima, koji su specifični po tome što stiže za berbu kad vlada njen deficit u Evropi, pa je prodaja gotovo obezbeđena i mnogo je lakše naći kupca – ističe Saša Keserović koji borovnicu u okolini sela Predvorica kod Šapca uzgaja na deset hektara. Na toj površini Keserović sprovodi sve mere vrhunske tehnologije. Kaže da je prvo birao zemljište, koje treba da je propusno, kiselo, i da je išao na sigurno, sa sortom proverenom na našem prostoru i na tržištu, a to je u njegovom slučaju Djuk.
U vreme našeg razgovora krajem juna, plantaža u Predvorici bila je u punom rodu i u punom jeku berbe koja je ove godine trajala nekih 25 dana.
Nedostatak radne snage osnovni problem
-Prinosi su fantastični, negde od 15 do 17 tona po hektaru. Mislili smo da će berba kasniti zbog vremena, ali kašnjenja su bila veoma mala. U odnosu na prošlu godinu kasnili smo neka dva do tri dana. Počela je 10. Juna i završila se, prema očekivanjima, oko 5. jula. Takav je lokalitet, dolazimo za berbu prvi u Srbiji – kaže Saša Keserović, jedan od naših najboljih uzgajivača borovnice. – Plasman je obezbeđen, imamo ruskog kupca s ruskog tržišta, imamo već pet godina kupca sa holandskog tržišta. Sve što se nabere, isto veče ili sutradan šalje se kupcu. Nema stajanja. Roba se ne zadržava mnogo ni u hladnjačama, da bi oni što duže mogli da borovnice drže u marketima, i ceo sistem nam odlično funkcioniše.
I pored odličnih uslova i sjajne pozicije na svetskom tržištu, dobre cene i generalno velikih prihoda, srpski borovničari imaju problema. Prvi i osnovni je – nedostatak radne snage.
-Do ove godine nismo uopšte imali problema sa angažovanjem radnika na branju borovnica. Ove godine stvari su malo drugačije. Razlog leži u tome što je u našem kraju u poslednje vreme podignuto mnogo zasada borovnice, a i malina ove godine ima dobru cenu, pa su angažovani bukvalno svi zainteresovani. Za sada se snalazimo kako možemo, ali videćemo kako će se u budućnosti stvari odvijati. To je jedan od najvećih problema borovničara – kaže Saša Keserović. – Nažalost, mehanizovanje procesa branja nije opcija, jer kupac traži isključivo svežu robu, bobica mora da ima maglu, da nije nagnječena, a to ne može drugačije da se izvede osim ručnim branjem.
O preradi ne razmišlja, dok se sirova isplati
Na pitanje da li budućim poljoprivrednicima preporučuje uzgoj ove jagodaste vrste, Keserović odgovara da je pitanje kompleksno.
-Da sad ponovo krećem u borovnicu, prvo bih oslušnuo tržište radne snage. Što se samog uzgoja tiče, ako mogu da obezbedim tridesetak radnika, sadio bih površinu koja bi odgovarala njihovom radu, kako bih postigao najviši mogući kvalitet roda. Džaba vam je da podignete hektare borovnice, ako nemate kvalitet, nemate ni cenu ni plasman ni profit i sve dobija drugu dimenziju. Mi sad imamo premijum kvalitet, i izvozimo po ceni od 6-6,5 evra, dok neki proizvođači koji nisu ispoštovali kvalitet jedva sada ostvaruju 4 evra. Tu je kvalitet presudan: ako nemate kvalitet, nema ni cene, koliko god da je borovnica deficitarna na tržištu.
Da li borovničari kontrolišu i proces pakovanja i lagerovanja ili je to posao firmi sa kojima sarađuju?
-Imamo svoje hladnjače gde skladištimo robu i distribuiramo je kupcima, oni tamo pakuju u odgovarajuća pakovanja, šalju svojim kupcima. Cena za robu u rinfuzi isuviše je dobra, a sem dodatnih obaveza ne bih ništa postigao, pa mi se ne isplati da se sa borovnicom ponašam drugačije, da je sam pakujem u neka druga pakovanja. Za sada ne planiram da proširim proizvodnju, ovo su otprilike količine koje mogu da proizvedem kvalitetno, koje mogu da oberem kvalitetno i da ponudim tržištu maksimum. Mogućnost proizvodnje poluproizvoda i proizvoda uvek postoji, ali se to obično radi s nekim manjim količinama, od borovnica koje stižu na kraju vegetacionog perioda i čija je cena, kao i kvalitet, najniža. Od vrhunskih borovnica ne isplati mi se da pravim sokove i džem, jer je i cena sirovine veoma primamljiva, a razlika u dobiti ne bi bila toliko velika da se isplati rizikovati.
Gradska deca odlični berači
Ove godine nekima se pružila neočekivana prilika za zaradu. Naime, ovog leta mnoga gradska deca odlučila su da dodatni džeparac zarade berući maline, jagode i borovnice.
-Mi smo prvi put ove godine uključili i gradsku decu, javljaju nam se sa željom da dođu u berbu i solidni su berači, moram da kažem. Mladi su, pokretni, mogu da se sagnu, vide svaku borovnicu, imaju više energije, nema problema oko truleži, nema problema oko toga da uberu zelene borovnice, lakše podnose vrućine. Ne treba im nikakva posebna obuka, ovde smo tako organizovani da na deset berača imamo po jednog kontrolora, od samog starta obučenog s moje strane, tako da je on stalno pored berača, kontroliše ih i upućuje na to kako da rade najefikasnije i s najmanje teškoća. Za jedan do dva dana branja, ko hoće da radi, savlada sve beračke tajne – ističe naš sagovornik i dodaje:
Bilo bi samo dobro da država podupre voćare i da subvencioniše rad berača, kako bismo i u narednim godinama imali dobre i kvalitetne berače. To u krajnjem ishodu vodi i vrhunskim rezultatima ove važne poljoprivredne grane.
Borovnica skupa za našeg kupca
Cena je već na startu berbe bila fantastična, oko 6,5 evra po kilogramu. Skoro sve što naši borovničari uzgoje, ide na strana tržišta. Ostanu male količine za srpsko tržište, i to na kraju vegetacije, zato što naš standard nije još toliki da možemo da platimo 1.500 dinara za kilogram najkvalitetnije, premijum borovnice.
-Dok dođe od nas, proizvođača, dok se prepakuje, dok trgovci nešto zarade, dobijemo otprilike ovu cenu na pijacama i u marketima – kaže Keserović. – Tek tamo negde, treća-četvrta ruka, kad cena počne ozbiljnije da pada, pojavljuju se borovnice i na našem tržištu. Trudimo se da rezidbom i tehnologijom što manje takve borovnice ostavimo za branje. Naravno, radimo i letnju rezidbu posle berbe i zimsku rezidbu koja kreće negde od decembra. Tako ostvarujemo maksimalan prinos.
Pandemija nije ugrozila izvoz
Ni pandemija koronavirusa ne pravi problem jer većina borovnice ide u Holandiju, gde su mere popuštene, tako da je potrošnja svih namirnica, pa i borovnica, povećana, kaže naš sagovornik. Malo je teže obezbediti kamione za transport pošto nema povratnih tura, ali u principu, prodaja i plasman za sada idu kako treba.
Subvencijama veoma zadovoljni
Naravno da je u ovakvoj poljoprivrednoj priči važna pomoć države, a Keserović ju je imao, kao i drugi borovničari.
-Subvencije su se kretale od 50 do 60 posto, sve subvencije za koje smo podnosili prijave do sada su isplaćene, tako da nije bilo nikakvih problema i vrlo smo zadovoljni. Od države bismo mogli da dobijemo više podrške kad su u pitanju sezonski radnici. Tu bi mnogo pomogla neka stimulacija za zapošljavanje – razmišlja Saša Keserović.
