Mikolozi u celom svetu, pa i kod nas, u stalnoj su potrazi za novim vrstama gljiva kojima bi dopunili spisak onih koje rastu na tom području. U tome im pomažu gljivari amateri donoseći primerke pronađene na livadama, pored reka, na zgarištima, u grmlju, šumama…
Na spisak gljiva koji su sačinili naši mikolozi i botaničari, a odnose se samo na one koje rastu u Srbiji, dodate su još neke novopronađene vrste kao što su crvena bukovača (Pleurotus calyptratus), ali i Pholiota hyghlandensis, Fomitopsis iberica i Helvella macropus. One nisu toliko značajne za gljivare, sem crvene bukovače, koliko za mikologe i naučnike. Zato ih ne treba gaziti i uništavati.
Crvena bukovača (Pleurotus calyptratus) se sakuplja u rano proleće i početkom jeseni, a raste isključivo na opalim granama i mrtvim stablima topole. Prepoznaje se po sivom ili crvenkastom šeširiću koji podseća na školjku prečnika od pet do 10 centimetara. Kratka drška nalazi se sa strane kao kod Pleurotus ostreatus.
Listići su boje bele kafe. Kod mladih primeraka pokriveni su opnom. Raste pojedinačno i dosta je retka. Do sada je nađena na svim kontinetima, sem Antarktika, tropskih šuma Australije i Azije i Pacifičkog regiona. Jestiva je i pogodna za pripremanje gulaša, umaka i namaza.
Pholiota hyghlandensis raste od aprila do novembra na zgarištima. Ima karakterističan crvenkastosmeđ lepljiv šeširić, koji je kod maladih primeraka ispupčen, dok su mu ivice talasaste. Listići su retki, a drška visoka do pet centimetara. Ispod šeširića je tamnija, a pri dnu svetlija i na njoj se vidi trag vela koji je karakterističan za ovu gljivu. Iako se ne može lako uočiti, veoma je interesantna. O njoj još uvek nema dovoljno podataka, sem da nije jestiva, ali da je veoma važna za očuvanje čovekove okoline.
Fomitopsis iberica je veoma retka pečurka. Raste na trulim panjevima. Pripada lignikolnim, termofilnim vrstama i više liči na cvet nego na pečurku. Do sada je pronađena u Portugalu, Francuskoj, Italiji, Češkoj, Slovačkoj i na Rabu. Domaćini ove gljive su hrast, bor, grab, jasen, ali i neke druge vrste lišćara.
Helvella macropus je nejestiva pečurka. Raste u grmlju, a zabeležena je još 1999. godine. Poznata je kao hrčak i pripada porodici Helvellaceae. Prepoznaje se po tamnosivom šeširiću i nešto svetlijoj dršci visokoj oko pet centimetara. Na šeširiću se uočavaju sitne bradavice, karakteristične za gljive iz ove porodice. Nekada cela gljiva može biti svetlosiva ili smeđa. Pronađena je u Kini, Severnoj Americi, Japanu i još nekim zemljama na našem kontinentu.
M. P.
Dobro jutro broj 539 – Mart 2017.
