Piše: Biljana Nenković
Kad počnu prave letnje vrućine, najbolje je imati pergolu. Ona predstavlja dodatnu „sobu“ u dvorištu i omiljeno mesto za jutarnje i popodnevne kafe ili večernje ispijanje osvežavajućih pića. Pergola je naziv savremenog doba, ali to ne znači da ih ranije nije bilo. Naši stari su je nazivali vinjaga, jer je obično bila obrasla vinovom lozom.
Pergole ili nadstrešnice, jedan su od najatraktivnijih korisnih detalja u velikim dvorištima. Ne koštaju mnogo, a hladovina s puzavicama i penjačicama brzo se formira i već u istoj sezoni dobija se mesto za odmor posle teškog radnog dana. One su čest, takozvani, renesansni element vrta u Sredozemlju, posebno u Italiji. Ali nema nikakvog razloga da domaćini u Srbiji ne ukrase dvorište nadstrešnicom, na kojoj će rasti puzavice po njihovoj želji.
– Pergola je vrtna struktura, koja se najčešće koristi za sedenje i opuštanje. Sastoji se od stubova i greda raspoređenih u rešetkast oblik. Mogu biti samostalne ili da se jednom stranom naslanjaju na kuću. Nekada se to zvalo trem. Njenom izgradnjom pravi se fokusna tačka dvorišta i zato treba biti pažljiv kod odabira mesta. Ukoliko je prednji deo dvorišta prostran, najbolje je da se postavi udesno ili ulevo u odnosu na glavnu kuću, kako ne bi zaklanjala glavni ulaz i vizuelno remetila celinu zgrade. U zadnjem delu dvorišta može da se naslanja na kuću. U oba slučaja to predstavlja „sobu“ na otvorenom. Zbog toga se i kaže da su najkorisniji ukras u dvorištima – kaže pejzažni arhitekta, Galina Rojević.
Ovaj dvorišni element je odlično rešenje za zaštitu od sunca ili prostor koji će biti ukrašen biljkama po izboru domaćina. Osim mirisnih biljaka, pergola može biti ukrašena i baštenskim osvetljenjem. Ona tako postaje mesto na kome se uživa, čak i kada vreme napolju nije sunčano. Ako je pokrivena čvrstim krovom, u njoj se može uživati u zimskom jutru ili po kišnom danu.
