Насловна РАЗНО Dvotočkašima do netaknute prirode

Dvotočkašima do netaknute prirode

370


Zajednički razvoj prekogranične mreže biciklističkih staza za pristup zaštićenim prirodnim područjima, projekat je koji kao vodeći partner Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam AP Vojvodine, realizuje sa Pokrajinskim sekretarijatom za urbanizam i zaštitu životne sredine AP Vojvodine i Akcionarskim društvom za razvoj nacionalne infrastrukture iz Mađarske.
Promotivni seminar za upoznavanje o aktivnostima u okviru ovog međunarodnog projekta, uz učešće predstavnika lokalnih samouprava, stručne javnosti, predstavnika udruženja građana koja se bave održivim turizmom i biciklizmom i drugih zainteresovanih upriličen je u garni „Art hotelu” u Kanjiži.
Cilj ovog projekta iz trećeg poziva Interreg-IPA programa prekogranične saradnje Mađarska-Srbija, skraćenog naziva EcoBikeNet, ukupne vrednosti 353.735 evra od čega je 85 odsto iz EU, jeste razvoj međunarodnog biciklističkog koridora „EuroVelo 11” u Mađarskoj i Srbiji. Vršilac dužnosti pomoćnika pokrajinskog sekretara za urbanizam i zaštitu životne sredine Pavle Rajkov istakao je da se pored značaja za unapređenje turizma i bezbednosti saobraćaja, u projekat ušlo jer se uviđa i značaj pristupa biciklističkim stazama zaštićenim područjima.

  • Pošto su zaštićena područja u našoj nadležnosti došli smo na ideju kako da naše građane, tako i sve strane turiste koji će koristiti ekobajk, odnosno istočnoevropsku biciklističku rutu Eurovelo 11 upoznamo sa svim prirodnim dobrima koje imamo u Vojvodini. Ova biciklistička ruta proteže se od severoistoka Norveške, preko srednje Evrope do Atine u Grčkoj u dužini od oko 6.000 kilometara. Kroz Vojvodinu se pruža od graničnog prelaza Horgoš – Reske preko naselja Horgoš, Kanjiža, Senta, Ada, Bečej, Zrenjanin, Perlez, Opovo i dalje ka Beogradu, gde se posle spaja sa međunarodnom biciklističkom rutom Eurovelo 6 – ukazao je Pavle Rajkov.
    Više od polovine rute se prostiru duž nasipa na rekama Tisa i Dunav, pa prema rečima Rajkova, tako je biciklistima omogućeno kretanje blizu reka izbegavanjem preopterećenih puteva, obezbeđujući pristup zaštićenim područjima sa prelepim pejzažima i očuvanom prirodom. Istovremeno izrada kompletne projektne dokumentacije u okviru ovog projekta a kasnije i izgradnja biciklističkih staza najviše odgovara lokalnim samoupravama, jer će podstaći razvoj turizma.
    Menadžer projekta Milan Iličić iz Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam naglašava da je taj sekretarijat vodeći partner na projektu, a glavna aktivnost biće izrada projektno tehničke dokumentacije za izgradnju biciklističke staze od Horgoša do Kanjiže u dužini 14,8 kilometara, kao i za postavljanje turističke signalizacije na celoj trasi biciklističkog koridora Eurovelo 11 u Vojvodini, kao i izrada studije o harmonizacije ovih aktivnosti između Mađarske i Srbije.
    U Mađarskoj projektne aktivnosti odnose na izradu projektno-tehničke dokumentacije za biciklističke staze koje će povezati više pograničnih naselja koja su najfrekventnija od strane lokalnog stanovništva gde ne postoje bezbedne staze za bicikliste.
  • Velika pažnja posvećuje se pratećim aktivnostima na razvoju svesti javnosti i promociji cikloturizma uz favorizovanje poseta zaštićenih područja. Značaj je i u pogledu povećanja bezbednosti saobraćaja, jer će biciklističke staze izmestiti bicikliste sa glavnih puteva čime će se povećati bezbednost biciklista i ostalih učesnika u saobraćaju – naglašava Iličić.
  • Opština Kanjiža je sama već godinama unazad inicirala i realizovala projekte biciklističkih staza. U saradnji sa Pokrajinskom vladom i resornim pokrajinskim sekretarijatima poslednjih nekoliko godina realizovali i započeli neke projekte u ovoj oblasti, kao što jetrenutno aktuelni projekat izgradnje biciklističke staze Horgoš-Reske-Segedin. Za biciklističku stazu od centra Horgoša do graničnog prelaza smo imali pripremljenu projektnu dokumentaciju, opština nije imala sredstava i prethodnih godinu i po konkursi i projekti nisu baš išli kako je bilo planirano, pa smo konkurisali i dobili sredstva za deo nedostajuće projekte dokumentacije i izgradnju. Svedoci smo i o velikom broju biciklista i koliko se ovaj način prevoza koristi od strane naših građana. Kroz veći deo Horgoša imamo biciklističku stazu koja je funkcionalna i koristi se, a na trasi je istočnoevropskog biciklističkog koridora – ukazao je Marko Ždero.
    Izvor: Dnevnik
    Foto: Pixabay