Malina je jedna od najznačajnijih voćnih kultura u Srbiji, a to potvrđuje činjenica da je mnogi nazivaju i „crvenim zlatom“. Prema podacima Privredne komore Srbije tokom 2020. godine ukupno je izvezeno smrznute maline u vrednosti od 259 miliona evra, čime zauzima drugo mesto, odmah nakon kukuruza.
Prošle godine su pandemija virusa kovid-19 i pad proizvodnje u konkurentskim zemljama poput Poljske i Čilea doprineli da cena maline bude na visokom nivou, a da li je ona pokrila troškove proizvodnje, kao i nisku cenu tokom prethodnih godina, moći ćemo da zaključimo tek nakon kalkulacije, kada ćemo stvoriti pravu sliku troškova oko podizanja i održavanja zasada.
Na osnovu konkretnog primera proizvodnje maline na poljoprivrednom gazdinstvu Željka Simića iz sela Natalinci, nadomak Topole, prikazaćemo kalkulaciju tokom proizvodne 2020. godine. Ukupna površina zemlje koju ovaj poljoprivrednik obrađuje pod malinom je 4,5 hektara, raspoređenih na tri parcele. Kalkulacija se odnositi na prvu parcelu od jednog hektara na kojoj je posađena sorta fertodi u jesen 2018.
Početkom 2018. godine kupljena je zemlja na kojoj je bio pašnjak za 700 evra. Nakon kupovine bilo je potrebno da se povadi staro kolje, skine žica, očisti cela površina i pripremi za obradu. Za sve ovo plaćeno je 50 dnevnica, a visina jedne dnevnice je bila 2.000 dinara. Tokom proleća posejan je suncokret, kako bi svojim dubokim korenovim sistemom uticao na strukturu zemlje koja se nije godinama obrađivala. Nakon vršidbe suncokreta izveden je geometar, kako bi se precizno utvrdile ivice parcele i plaćen je 12.000 dinara.
Zatim je postavljena ograda, kupljeni su novi drveni stubovi koji su postavljeni na dva metra razmaka i 16 kotura pletene žice. Cena stubova je bila 2,5 evra po komadu, a kotur žice dužine 25 m je 2.500 dinara. Angažovano je 12 radnika za njihovo postavljanje.
Tokom jeseni 2018. je rastureno 19 prikolica poluzgorelog stajskog đubriva na celoj površini, kupljen po ceni od 2.000 dinara po prikolici i plaćeno je još 500 dinara utovar i 500 dinara prevoz do parcele po prikolici. Nakon toga je odrađeno oranje na dubinu od 40 cm istim traktorom i jednobraznim plugom IMT, a zatim priprema zemljišta traktorskom frezom batuje i za ove dve operacije ukupno je potrošeno 80 litara goriva, a cena je bila 174,5 dinara po litri. Nakon pripreme zemljišta napravljeni su bankovi zbog zadržavanja vode, jer je parcela pod nagibom. Visina banka je malo manja nego što se pravi inače za jagodu, a cena usluge je bila šest dinara po metru. Izrađeno je 38 redova, a svaki je dužine 80 metara.
Malina je posađena na 25 cm razmaka u redu, sadnice su sorte fertodi, nisu sertifikovane, već su kupljene iz zasada u okolini Arilja po ceni od 30 evro centi, prijem je bio 90 odsto i ukupno je kupljeno za sadnju i podsađivanje 13.400 sadnica. Prilikom sadnje, sadnice su potapane u pesticidni rastvor i sađene su na dubinu od 15 cm. Po preporuci koju su dobili od rasadničara, ne bi trebalo pliće, jer zimi pri jačim mrazevima može doći do izmrzavanja, ni dublje, jer se slabije razvijaju, kasnije kreću sa vegetacijom i kasnije plodonose. Angažovano je 10 radnika i posao je završen za jedan dan.
U proleće 2019. postavljeni su drveni stubovi u svakom redu na tri metra razmaka i ukupno je kupljeno 1.050 stubova, a cena je bila dva evra po komadu. U svakom redu na stubovima se nalaze tri reda žice na 30, 80 i 160 cm. Žica je plaćena 140 din/kg, a ukupno 91.200 dinara. Za njihovo postavljanje angažovano je tri radnika tokom pet dana. U proleće je primenjeno mineralno đubrivo Elixir Zorka 6:12:24, po svakom redu u količini od 400 kg/ha, a cena je bila 44 din/kg. Iskopan je bunar dubine pet metara i širine četiri metara, za koji je utrošeno 2.500 cigli, cena cigle je bila 13 din/komadu i angažovano je 10 radnika. Postavljen je sistem za navodnjavanje kap po kap, kupljena su nova Jonh Deere creva čija je cena bila 40 din/m, okiten crevo 6/4 dužine 156 m, po ceni od 120 din/m i ostali dodatni delovi poput ventila i obujmica koji su plaćeni 11.500 dinara. Kupljena je nova pumpa za navodnjavanje Villager HPWP 30, čija je cena na sajmu bila 38.000 dinara. Simić je dobio povraćaj od države na creva za navodnjavanje u količini od 50 odsto.
Prva mera koja se obavlja u toku godine u ovom malinjaku je rezidba lastara, zatezanje žice i njihovo vezivanje. Sve tri operacije se izvode odjednom i za to se angažovalo devet radnika kroz dva dana. Lastari se vezuju ručno obloženom žicom za vezivanje lastara, kao za vinovu lozu i ostavlja se pet do šest u metru. Čim krenu pupoljci da se otvaraju sledi plavo prskanje sa preparatom ovitex koji deluje kao kontaktni insekticid i akaricid na bazi parafinskog ulja, za suzbijanje širokog spektra štetočina u dozi od jednog na 100 litara vode i cena je 440 din/l, uz utrošak od 400 litara vode i uz dodatak preparata Akaristop na bazi aktivne materije abamektin koji deluje kontaktno i digestivno suzbijajući insekte i akarine, uz utrošak od 100 ml na 100 l vode, cena je 350 din/100 ml, kao i uz dodatak preparata Cuprozin na bazi bakar-oksihlorida, koji deluje kao preventivni fungicid širokog spektra delovanja, u dozi od 250 g na 100 l vode, a cena je 310din/250gr.
Sva prskanja su odrađena traktorom IMT 533 i atomizerom uz utrošak goriva od sedam litara po tretmanu. Nakon hemijskog tretmana sledi freziranje zasada istim traktorom i frezom, uz utrošak 20 litara goriva. Zatim sledi drugo prskanje preparatima Quadris na bazi aktivne materije azoksistrobin, kao preventivni sistemični fungicid sa preventivnim, kurativnim i eradikativnim delovanjem, što je dobro u slučaju da se u voćnjaku pojavila infekcija nekim od prouzrokovača fitopatogenih gljiva, u dozi od 100 ml na 100 litara vode i uz utrošak od 600 litara vode, jer je lisna masa za vreme drugog prskanja znatno veća nego tokom prvog.
Cena preparata je bila 1.230 din/100ml, uz dodatak preparata Monofos na bazi aktivne materije acetamiprid, koji deluje kontaktno i digestivno uglavnom na lisne vaši u istoj dozi, a cena je bila 150 din/100ml. Nakon drugog hemijskog tretmana sledi jedno plevljenje i jedno freziranje. Na svakih 15 do 20 dana sledi prihrana preko lista nekim od folijarnih mineralnih đubriva. Ukupno je bilo tri tretmana i to prvi put sa đubrivom Fitofert L biolex u količini od 1,5 l/ha, a cena je 1.190 din/l., drugi put sa Avant natur u količini od 1.170 din/l i treći put sa đubrivom Trainer u količini od 1,5 l/ha i cenom od 1.000 din/l.
Početkom juna kada je plod veličine graška radi se tretman protiv prouzrokovača truleži preparatom Switch na bazi aktivnih materija Ciprodinil i Fluodioksonil, kao fungicida sa preventivnim i kurativnim delovanjem u količini od 0,8 kg/ha, čija je cena bila 13.200 dinara i uz dodatak folijarnog đubriva Trainer. Navodnjavanje se radi parcijalno, svakoga dana ujutru i uveče po osam do devet redova i tokom vegetacije se ukupno potroši 200 litara benzina. Tokom vegetacije do berbe ima i četiri košenja traktorom IMT 533 i kosačicom sa hidrauličnim dodatkom za košenje i u redu. Po svakom košenju se potroši 10 litara goriva. Pre svake kosidbe angažuju se dva radnika da uvuku popadale lastare u žicu, kako bi traktor nesmetano mogao proći.
Sorta Fertodi se karakteriše zrenjem tokom 40 do 45 dana. Prva berba je počela sa 20 do 30 kg roda, pa se postepeno povećavala. S obzirom da je malina bila u drugoj godini, nisu ostvareni maksimalni prinosi. Očekivani prinos na celoj parceli je trebao biti oko osam tona, međutim grad koji je zahvatio ovaj region sredinom juna uslovio je prinos od četiri tone na kraju branja. Zasad nije bio osiguran, tako da nije bilo obeštećenja.
Nakon branja ukupan prinos je bio 4.010 kg, sav rod je bio prve klase i ceo je prodat po ceni od 220 din/kg. Na cenu maline plaćen je plus i prevoz do hladnjače koja ju je otkupila 10 din/kg. Gajbice je obezbedila hladnjača koja radi otkup. Radnici su plaćani u proseku 85 dinara za kilogram ubrane maline.
Nakon berbe odrađen je tretman sistemičnim fungicidnim preparatom Ridomil gold, sa preventivnim i kurativnim delovanjem na bazi dve aktivne materije metalaksila i mankozeba. Zatim slede dva košenja sa razmakom od 15 do 20 dana istim traktorom i kosačicom.
Amortizacija mehanizacije se uglavnom radi za mašine do 10 godina starosti, jer se nakon toga smatra da su ispunile svoj amortizacioni fond. Na primeru ovog gazdinstva urađena je amortizacija atomizera koji je kupljen 2018. godine.
Održavanje voćnjaka u prvoj godini se razlikuje od druge samo po tome što ima manje jedno kopanje, jedno freziranje, nema orezivanja i tretiranja fungicidom protiv prouzrokovača truleži ploda. Pošto nije bilo roda, nisu bili ni troškovi radnika za branje. Treba napomenuti da su radnici prve u odnosu na drugu godinu plaćani 500 dinara manje po dnevnici. Prema tome troškovi održavanja zasada u prvoj godini iznose 133.105 dinara.
Izvor: Agroklub.rs
Foto: Pixabay
