U toku juna nastavljamo sa svim poslovima koje smo počeli i koje nismo uspeli da zavrsimo maja meseca. Ako je bilo dobre bagremove paše, potrebno je izvršiti oduzimanje meda, njegovo vrcanje i pravilno skladištenje. Nekih petnaestak dana posle prestanka paše, med je dovoljno zreo za oduzimanje iz košnica, ali je potrebno da najmanje dve trećine saća sa medom bude zatvoreno, takav med sadrži 18 do 20% vode.
Veoma je bitno obratiti pažnju kako lagerovati zreo med. Obavezno ga pakovati u odgovarajuću ambalažu, koju treba hermetički zatvoriti, kako ne bi upijao vlagu.
Drugi najvažniji posao na pčelinjaku je umnožavanje pčelinjih društava. Ona u ovom periodu dostižu biološki maksimum, pa ih treba umnožiti, odnosno, podeliti jake pčelinje zajednice, jer treba nadoknaditi zimske gubitke. Nove zajednice treba formirati što pre, kako bi mogle da iskoriste preostalu pašu za svoj razvoj i pripreme se za zazimljavanje na nekih 7 do 8 ramova..
Posebno treba obratiti pažnju na negu poznijeg roja, jer bez prihrane medom i polenom rezultati razvitka neće biti vidljivi, a najbolje ga je naseliti na ramove sa satnim osnovama i prethodno dobro očistiti od varoe. Novoformiranim društvima najbolje je dodati mladu, sparenu maticu.
Preporučujemo da se uzimaju selekcionisane matice iz odgajivačkih centara koji se bave uzgojem naše domaće kranjske matice (Apis mellifera carnica). Imperativ je da se u Srbiji radi isključivo s autohtonom rasom pčela (Apis mellifera carnica), pa se moramo truditi da zbog pašnih uslova do maksimuma iskoristimo sva njena genetička svojstva, uz primenu modernih apitehničkih mera. Preporučujemo da se matice dodaju pomoću specijalnog kaveza, uz obaveznu prihranu rastvorom sirupa u odnosu 1:1. U junu je prijem matica uglavnom bolji nego kasnije. Matica se može dodati jedan dan nakon uklanjanja stare.
Matice, dobijene tihom smenom, visokokvalitetne su, ali pod uslovom da potiču od jakih zajednica sa dobrom maticom, koje su dve sezone zaredom ostvarile natprosečan prinos.
Suzbijanje varoe je uobičajeno po oduzimanju bagremovog meda. Primenjuju se uglavnom biološke metode: ram građevnjak, formiranje rojeva, prekid legla na izvesno vreme… Od hemijskih sredstava najviše se koristi tretman mravljom kiselinom.
Na sreću, livadska paša u južnim krajevima Srbije (Jablanički okrug, Vlasinsko jezero, Crna Trava) nije ugrožena. Visoki prinosi na Vlasinskom jezeru dobijaju se od planinske maline (Rubus idaeus) koja je odlična medonoša, jer po 1ha može dati do 250kg meda, sa dnevnim unosom od 5 do 6kg.
Izvor: Domaćinska kuća
Autor: Nenad Stefanović
Foto: Pčelinjak porodice Tomić iz Jarkovca
