Milomir Stanojčić je živeo u Užicu i nakon odlaska u penziju više se angažovao oko svog imanja u Biosci, u podnožju Tare.
„Imam veliko imanje koje je bilo skoro skroz zakorovilo. Davao sam besplatno da kose i nose seno, pa sam sam kosio i davao seno, ali sve je bilo manje onih koji su hteli da uzmu. Onda sam došao na ideju da gajim neku stoku“, seća se Stanojčić svog povratka u selo.
U početku bavio se tovom junadi, ali kaže da mu se nije isplatilo.
„Tov junadi nije bio isplativ. Zato sam adaptirao štalu za uzgoj koza. Nabavio sam osam koza, pa posle dve umatičene i proizveo oko 40 koza. Počeo sam da muzem mleko i pravim sireve. Kriške sire pravim sa dodacima, ali samo sa prirodnim začinima, poput sremuša koga ovde ima u izobilju, stavljam majčinu dušicu, tucanu papriku, nekada dodam bosiljak ili beli biber“, kaže naš sagovornik i dodaje da pravi i tvrde sireve trapiste po manastirskom receptu.
Proizvodi i surutku, za koju kaže da je posebno tražena u vreme korone.
„Dolazio je narod da kupuju kozje mleko, sir, ali naročito je tražio surutku. Ona od kozjeg sira u sebi ima minerala i drugih hranljivih sastojaka koji pročišćavaju jetru, pluća, bubrege, dobra je za krvotok. To je preporuka lekara.“
Zbog potražnje Milomir se odlučio na ozbiljnije korake. Krajem 2018. godine registrovao je domaćinstvo i kod Uprave za poljoprivredu i veterinu proizvodnju sira. Dobio je RS broj po kome se prepoznaje i ugradio kodove na etikete i kvalitetnu ambalažu da bude još prepoznatljiviji. Odmah se odlučio da se konvertuje na organsku proizvodnju, jer je imao sve uslove. Priroda u Biosci je veoma darežljiva.
„Sam proizvodim hranu sa mog imanja. Bale sena koje pravim su sa prirodnih livada, proizvodim detelinu lucerku i trojku, sejem krompir, a sve to đubrim stajskim đubrivom. To toliko dobro rodi, da sam davao i komšijama. I sada, da bi se došlo do organske proizvodnje treba dve godine. Inače, to je skupa proizvodnja jer su organski proizvodi skuplji za 30 do 40 odsto nego konvencionalni proizvodi“, objasnio je ovaj vredni domaćin.
Sada je proizvodnju mleka usavršio jer ima svoju mlekaru.
„To je jedna solidna mlekara gde imam pasterilizator, mašinu za hlađenje mleka, presu za presovanje sira, komoru za sazrevanje, rashladne uređaje za oko 1.000 kg sira, vakumirku… Sve sam opremio sam, bez ičije pomoći. Jedino sam jednom uzeo pomoć od države za nabavku muzilica.“
I konačno kao nagrada za sav uloženi rad su sertifikati za organsku proizvodnju kozjeg mesa i mleka.
„Za sertifikat za proizvodnju sira potrebna su dodatna angažovanja. Ali, s obzirom da je proizveden od organskog mleka sir ne može biti drugačiji. Za kilogram mekog sira treba devet do 10 litara mleka, a za tvrdi i do 12 litara“, kaže naš sagovornik.
On nosi najveći teret posla, a pomažu mu supruga i njena rođaka. Supruga oko pranja sudova, a rođaka oko ishrane stoke. Sada mesečno proizvede oko 1.200 l mleka.
„Nije problem tržište, mada je na Zlatiboru bila mnogo slabija potražnja, jer restorani nisu radili. Ali, roba se i dalje traži. Kilogram starog sira je 650 dinara, a mladog usoljenog 600 dinara.“
Na pitanje zašto se odlučio baš za koze, kaže da su koza i konj u narodu poznati kao najčistije domaće životinje.
„I zaista je tako. Na mojim kozama nema ništa prljavo. To je životinja koja neće da legne, ni da hoda gde je blato ili mokro.“
Kontrolor iz sertifikacione kuće Centra za ispitivanje namirnica Beograd Dejan Bosančić koji je sa koleginicom posetio domaćinstvo Milomira Stanojčića kaže da su u Biosci, odnosno u Zapadnoj Srbiji idealni preduslovi za bavljenje organskom proizvodnjom.
„Ovo područje i područje Istočne Srbije odnosno Stare planine idealni su za stočarstvo. Generalno, zadovoljni smo uslovima i načinom kako se radi. Ljudi koji se ovde bave organskom proizvodnjom su pioniri začetnici ovakvog načina proizvodnje“, rekao je Bosančić.
Izvor: Agroklub.rs
Foto: Pixabay
