Smilje je aromatična polugrmolika biljka, sa svetolzelenim listovima i zlatnožutim cvetnim glavicama. Pripada rodu Helichrysum i porodici glavočika. Iako je ovaj rod rasprostranjen širom sveta, a čini ga nekoliko stotina vrsta, sredozemno smilje jedina je vrsta koja zauzima značajno mesto u gajenju i upotrebi. Od prof. dr Vladana Pešića s Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu saznajemo da je i s ekonomskog stanovišta reč o veoma važnoj vrsti, jer je njeno gajenje moguće u širokom rasponu nadmorskih visina i na siromašnim zemljištima, izloženim velikoj insolaciji i suši. Sredozemno smilje rasprostranjeno je u zemljama južne Evrope, severozapadne Afrike i Male Azije. U Srbiji su izuzetno povoljni prirodni uslovi za gajenje smilja, kako u ravničarskom, tako i u brdovito-planinskom području.
Smilje se trenutno kod nas gaji na 100 hektara. Domaći proizvođači eteričnog ulja opredelili su se za plantažni uzgoj smilja. Ova biljka nije zahtevna poljoprivredna kultura ako se gledaju zemljište, prihrana i zaštita. Dobro podnosi nedostatak vode i direktnu izloženost suncu, što je čini idealnom biljkom za ekološku i organsku proizvodnju. Zbog čega je to tako, pitali smo prof. dr Pešića.
- Smilje se razmnožava generativno semenom i vegetativno reznicama ili deljenjem busena. Direktna setva semena nije preporučljiva, tako da je veoma važno proizvesti kvalitetan rasad. Seme ove biljke izuzetno je sitno, te jedan gram semena sadži od 32.000 do 37.000 semenki. Njihova klijavost je 50 odsto, tako da je za jedan kvadratni metar potrebno od 0,3 do 0,5 grama semena. Na ovoj površini može se proizvesti 300-400 rasadnica, što znači da je za sadnju na jednom hektaru potrebno od 120 do 150 kvadratnih metara prostora za proizvodnju rasadnica, odnosno od 40 do 60 grama semena. Na manjim površinama sadnja se obavlja ručno, a na većim mašinski, odnosno sadilicama. Iako smilje nema velike zahteve za vlagom, poželjno je mlade rasade u početnoj fazi rasta zalivati – kaže naš sagovornik.
Jedan od naših proizvođača smilja je Dalibor Šuša. Na plantaži površine 30 hektara u ataru Kačareva uzgaja sredozemno smilje. Ova banatska priča počela je 2014. godine, kada je kada je početna populacija smilja formirana kojom je rukovodio dr Vladan Pešić. Na početnoj populaciji smilja, doktorandi beogradskog Poljoprivrednog fakulteta metodom genetičke i hemijske karakterizacije određivali su genetičke i selekcione vrednosti biljnog materijala. Rasad je proizveden u Šušinom oglednom plasteniku, a rasađivanje je ručno urađeno aprila 2016. godine, na zemljištu pripremljenom dubokim oranjem i zaoravanjem neorganskog mineralnog đubriva „protekt forte“, koje je oplemenjivač zemljišta. Kako se kod proizvodnje smilja, kao i drugog aromatičnog, lekovitog i začinskog bilja, ne smeju koristiti veštačka đubriva niti hemijska zaštitna sredstva, odabran je ovaj inovativni preparat. Pored prirodnih minerala – kalcijum-karbonata i magnezita – on sadrži i visokoaktivnu glinu, zeolit. Na taj način postignut je optimalan pH zemljišta jer ova biljka traži da ono bude karbonatno. Sem toga, ovaj preparat koristi se i za folijarnu prihranu, te povećava prinos za 20 odsto.
Zasad je potrebno međuredno kultivirati, kako bi se smanjila šansa za javljanje korova i okopavati ga dva do tri puta tokom vegetacije. Smilje se žanje u trenutku pune tehnološke zrelosti, odnosno, kada je biljka u fazi punog cvetanja, odescanjem cvetova iznad prvih listova na dužinu 15-20 centimetara. Zasad je naproduktivniji između treće i osme godine uzgoja. Tada se može postići prinos između sedam i osam tona po hektaru svežeg cveta, odnosno 3,5 -4 tone suvog.
- Druga berba biće završena tokom novembra. Ona daje daleko manje mase, ali više ulja, za razliku od prve, koja je bila u julu. Ove godine prinos je za 40 odsto manji u odnosu na isti period prošle godine, pre svega zbog velike količine vlage koja je otežala određivanje pravog momenta berbe. Na dve berbe po hektaru godišnje se može proizvesti 12-15 kilograma ulja. Prethodnih godina iz kazana se dobijalo 550-650 grama ulja, a ove manje, oko 400 grama – objašnjava Dalibor Šuša.
Ovaj proizvođač ima vlastitu destileriju ali, zbog poremećaja na tržištu, aromatično ulje stoji na lageru. Zbog čega je to tako, pitali smo prof. dr Vladana Pešića koji nas je podsetio na to da proizvodnja aromatičnog, lekovitog i začinskog bilja kod nas ima veliku perspektivu, a smilje je do pre šest godina donosilo najveće prihode. Cena ulja varirala je od 1.600 do 2.500 evra za kilogram, a u nekim krajevima i regionima čak i mnogo više. Krajnji kupac u Švajcarskoj ili Americi plaćao je kilogram ulja 24.000-25.000 evra, odnosno dolara. To znači da je onaj koji je radio tzv. medijarnu prizvodnju, odnosno koji je otkupljivao ulje od proizvođača na terenu, prerađivao ga po odgovarajućim standardima – farmakopejama, imao mogućnost za najveću zaradu.
- Pre četiri godine došlo je do velikog poremećaja na tržištu. S jedne strane u Hrvatskoj, Republici Srpskoj, Crnoj Gori, Albaniji, Bugarskoj, Rumuniji i Srbiji povećane su površine pod smiljem. S druge strane, blegijska kompanija kao vodeći otkupljivač, u jednom trenutku prekinula je lanac sigurnog otkupa i zbog toga je došlo do velikog pada cene ulja od smilja u čitavom regionu – objašnjava Pešić.
Na pitanje zbog čega se to dogodilo, Pešić je naveo da je ova kompanija naišla na dva velika problema u Hrvatskoj, na koja je i ukazala svojim kooperantima. Primećene su rezidue u tragovima, a u proizvodnji lekovitog bilja ne sme da bude nikakvih primesa i veštačkih sredstava. Reč je reziduama hemijskih komponenata koja se koriste za zaštitu bilja i onih od veštačkih đubriva.
- Na prostorima plitkih zemljišta u Hercegovini, Dalmaciji i delu Slavonije u jednom trenutku nije bilo dovoljno humusa i prinosi su bivali sve slabiji. U želji da se to promeni, proizvođači su koristili veštačka đubriva. Stav belgijske kompanije bio je da prekine saradnju dok se ponovo ne uspostave redovni sistemi. Na žalost, ovom odlukom obuhvaćen je ceo region, pa i Srbija, iako kod nas ovakvo ponašanje nije zabeleženo. Takođe mislim da postoji i veštački poremećaj jer se na tržištu regiona pojavio veliki broj malih proizvođača. Verovatno ova kompanija želi da se njihov broj smanji, kako bi i dalje ostvarivala ekstra profit – mišljenja je naš sagovornik.
Prema Pešićevim rečima, sada svi proizvođači na ovim prostorima imaju velike zalihe ulja od smilja. Naš sagovornik tvrdi da je sasvim izvesno da će se pojaviti novi kupci, a tu pre svega misli na Kinu, tako da se normalizacija i stabilizacija ovog tržišta može očekivati za dve do četiri godine. Očekuje i i povećanje cena, mada one neće biti iste kao pre osam godina, ali verovatno će se kilogram ulja plaćati od 1.200 do 1.500 evra.
J.B.
Dobro jutro broj 571 – Novembar 2019.
