U zasadima u kojima se ne primenjuje kompletna agrotehnika značajno se smanjuju prinosi, koji osciluju od skromnih 10 tona po hektaru, do ekstremno visokih – preko 30 tona.
Kupinari su proteklih decenija doživljavali velike oscilacije u ceni svojih proizvoda. U nekim krajevima, poput Levča, u centralnoj Srbiji, za poslednjih 30- 40 godina kupinari su naizmenično sadili, pa krčili zasade. Stručnjaci savetuju da treba razmisliti o izboru sorte, jer to može biti jedan od razloga slabe prođe, pa i niske cene na sve zahtevnijem tržištu.
Na oko 60 odsto površina pod kupinom u Srbiji zasađena je čačanska bestrna. Stručnjaci preporučuju da se razmišlja o drugim sortama, čiji je plod pogodniji za transport i zamrzavanje, kako bi se izbegle velike oscilacije u ceni od sezone do sezone.
U Srbiji se kupina gaji na oko 3.000 hektara. Viši kvalitet po automatizmu bi obezbedio bolji plasman, veće mogućnosti za izvoz, a tada bi njena rentabilnost bila izvesnija. Prof. dr Jasminka Milivojević s Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu kaže da bi, pored osavremenjavanja proizvodnje, trebalo razmišljati i o delimičnoj promeni sortimenta.
– Prinosi kupine kod nas su neujednačeni i stanje u zasadima je različito. Cena kupine doživljava velike skokove i kreće se od 15 eurocenti do 1 evra po kilogramu. Sve to destabilizuje proizvodnju, koja varira od sezone do sezone. Sadašnji i budući kupinari treba da razmišljaju i o drugim sortama, poput loh nes ili tripl kraun, koji imaju veću prođu na tržištu zbog boljih karakteristika ploda. Naravno, reč je o delimičnoj promeni sortimenta. Plod čačanske bestrne nije pogodan za plasman u svežem stanju, jer može da otpusti sok tokom transporta. Prati ga i reverzibilnost crvene iz crnu boju u toku prevoza, skladištenja, zamrzavanja i odmrzavanja. Zato je cena ove sorte kupina niža u poređenju sa sortama koje imaju kvalitetnije, čvršće plodove i koje su pogodnije za skladištenje – kaže profesorka Milivojević.
Prof. Milivojević dodaje da se u zasadima, u kojima se ne primenjuje kompletna agrotehnika, značajno smanjuju prinosi, te se beleže zasadi s malim prinosima, od 10 tona po hektaru, dok ima i onih s ekstremno visokim prinosima od preko 30 tona.
Jedna od grešaka koje kupinari prave je vreme đubrenja.
– Proizvođači dosta kasno dodaju azot i tako dolazi do prevelike bujnosti izdanaka, a potom i slabijeg zdrvenjavanja i pripreme izdanaka za period niskih temperatura, odnosno jesenjih mrazeva, kada dolazi do prvih oštećenja – objašnjava dr Milivojević.
Rezultat nestabilnih godina u kupinarstvu jeste i krčenje zasada. Primer za to bi mogao da bude levački kraj, tačnije, proizvođači iz opštine Rekovac. Proizvodnja kupine u ovom kraju poslednjih decenija nekoliko puta bila je u usponu, da bi ciklično doživljavala krah. Zbog loših godina, odgajivači su smanjivali ili potpuno uništavali zasade. Razlog je uvek bio – niska cena.
Levački kraj jedan je od najvećih proizvođača kupine u ovom delu Srbije. Kupina se gaji na 500 hektara i uglavnom su zastupljene sorte čačanka bestrna, tori fri i loh nes. Ali, najveći problem je u tome što se većina zasada obrađuje na stari način, dok je svega dvadesetak hektara pod sistemom za navodnjavanje.
– Kupina je, primera radi, jedne godine bila 150 dinara, onda 50 ili 20 dinara. Za proizvođače je ta neizvesnost veliko opterećenje i upravo zbog tih oscilacija ljudi odustaju. Uloži se veliki novac, posao se nekoliko godina zaredom ne isplati i onda se krče kupinjaci. Zatim dođu dve dobre godine, pa se opet sade i tako se vrtimo u krug već nekoliko decenija – kaže Milutin Rodić iz sela Oparić kod Rekovca.
Ciklično uništavanje zasada mnogo košta, jer formiranje zasada kupine nije jeftino. Da bi se razvio do punog roda i do zarade, treba mu tri godine. Đorđe Stanojević, direktor Fonda za razvoj poljoprivrede u Rekovcu, kaže da su se površine pod kupinjacima prošlih godina povećavale i za po 50 hektara godišnje, kada je cena bila dobra, bez obzira na sortiment.
– Postoji opasnost – kaže Stanojević – da se, zbog ovako nestabilne situacije, zasadi u jednom trenutku ponovo iskrče i uloženi novac opet bude bačen. Proizvođači zato priželjkuju i da im država i hladnjačari garantuju cenu na duži period, od bar desetak godina, kako bi svako od njih mogao da se preračuna da li mu se isplati gajenje kupine. Spremni su da saslušaju savete stručnjaka vezane za promenu sortimenta, iako i to zahteva nova ulaganja.
Loh nes najpogodnija za transport
Loh nes (Loch ness) – bestrna sorta s krupnim plodovima novije generacije, nastala u Škotskoj. Osetljiva je na loše vremenske uslove, poput mraza i suše. Prednost ove sorte kupina je u tome što ima duži period berbe. Nalazi se u grupi samooplodnih sorti. Kupine su čvrste i dobro podnose transport nakon branja i ne menjaju boju. Crna boja ostaje i tokom zamrzavanja, pa se sorta smatra se najpogodnijom za transport.
Tipl kroun za plastenike
Tipl kroun (Triple crown) je takođe bestrna sorta kupina iz SAD. Ima krupne, slatke, aromatične plodove. Ovo je sorta s velikim potencijalom rodnosti. Izdanci su poluuspravni, bujni i jaki, ali nedovoljno otporni na zimske mrazeve. Može se koristiti za gajenje u zaštićenom prostoru. Berba traje oko mesec dana. Pozni mrazevi u proleće mogu joj stvoriti probleme.
Čačanska bestrna trpi i mraz, i sušu, ali…
Čačanska bestrna (Cacak thornles), još jedna bestrna sorta kupine, veoma je popularna na našim prostorima. Plodovi su izduženog cilindričnog oblika, crne boje i dosta su krupni. Najrodnija je sorta, bujne vegetacije i dobro podnosi sušu i rane mrazeve, ali ne trpi vlažno vreme u toku branja, a zbog obilnog roda kvalitet plodova je lošiji. Slaba provetrenost u zasadu dovodi do gljivičnih oboljenja i truleži. Neravnomerno sazrevanje i prelazak iz crne u crvenu boju ploda nakon berbe svrstava se u najveći nedostatak.
B.Nenković
Dobro jutro broj 572 – Decembar 2019
