Mladi poljoprivrednici Srbije u saradnji sa Centrom za savremenu edukaciju i komunikaciju realizovali su projekat „Inicijativa za tretman opasnog otpada – EU standardno odgovorno“. Ove organizacije pokušavaju da reše problem pavilnog odlaganja ambalaže od pesticida koje koriste poljoprivrednici. Na ovoj onlajn tribini, koja je održana prošlog vikenda, predstavljeni su zaključci i predlozi za pravilno upravljanje i postupanje sa ambalažom od sredstava za zaštitu bilja na primeru Jagodine i oni će biti deo javne rasprave prilikom donošenja Lokalnog plana upravljanja otpadom za period 2021- 2031. godine.
“Tokom trajanja projekta, obavljeni su razgovori i ostvareni kontakti sa jedinicom lokalne samouprave, fitosanitarnom inspekcijom, poljoprivrednom savetodavnom stručnom službom, poljoprivrednim proizvođačima i komunalnim preduzećima koja se bave prikupljanjem otpada. Postupanje većine učesnika ocenjeno je visokom ocenom, što znači da se upravljanje ovim otpadom u Jagodini sprovodi u skladu sa zakonom ili iznad standarda“, rekao je prof. dr Blažo Lalević sa beogradskog Poljoprivrednog fakulteta.
Prof. dr Lalević dodaje da je kao negativno ocenjeno ukidanje prakse slanja izveštaja o prometu pesticida.
„To nam onemogućava da dođemo do podataka o količinama distribuiranih pesticida na nivou grada. Takodje, tu je i problem usitnjenosti gazdinstava, tačnije veliki broj malih potrošača sredstava, koji ambalažni otpad najčešće spaljuju ili bace zajedno sa komunalnim otpadom. Problem je i mali broj inspektora i nedostatak kaznene politike primenjive u praksi,“ kazao je Lalević.
Na onlajn tribini predstavljeni su i konkretni predlozi za Lokalni plan upravljanja otpadom za period 2021-2031. godine. Prvi je potpisivanje ugovora između operatera i lokalne samouprave, udruženja i mesnih zajednica sela, ali treba sproversti i konkretne mere.
„Potrebno je organizovati punktove za prikupljanje ambalaže i odrediti termine za prikupljanje ambalaže, na primer 2 do 3 puta godišnje. Zatim, potrebno je poraditi na obaveštavanju, prvenstveno poljoprivrednika, gde i kada mogu predati ambalažu. Mesta za prikupljanje treba da budu tamo gde ima najviše intenzivne poljoprivredne proizvodnje, gde su i veće količine ovog otpada. Veoma je važno formiranje baze podataka, odnosno platforme za registraciju prodatih pesticida“, rekao je prof. dr Blažo Lalević.
Ova onlajn konferencija bila je deo trogodišnjeg projekta „Snažno zeleno“, koji sprovodi Beogradska otvorena škola u saradnji sa Mladim istraživačima Srbije i Inženjerima zaštite životne sredine. Njihov cilj je da osnaže civilna društva, koja se bave pitanjima zaštite životne sredine. Konferencija su vodili projektni timovi Udruženja Mladi poljoprivrednici Srbije i Centra za savremenu edukaciju i komunikaciju iz Jagodine.
Ana Nićiforović, master inženera zaštite životne sredine, ukazala je na opasnost neadekvatnog postupanja i korišćenje sredstava za zaštitu bilja i naglasila da se ambalaža najčešće ne odlaže pravilno, a neretko se dešava da se zbog nemarnosti dogode i ozbiljnije posledice koje direkno utiču na život i zdravlje ljudi i životinja. Njena koleginica, Danijela Gavrić, master inženjer ekologije i analitičar zaštite životne sredine, predstavila je rezultate istraživačkog dela projekta, ističući značaj edukacije poljoprivrednih proizvođača.
Ona je naglasila da se edukacojom direktno utiče na promenu stavova i ponašanja, čime bi se rešio veči deo ovog problema.
„Ostaje nam institucionalno povezivanje svih strana uključenih u proces adekvatnog upravljanja ambalažom, što smo uspeli da postignemo kroz ovaj projekat, ali ne smemo zaboraviti važnu ulogu društvenih mreža i medija, kroz koje danas uspevamo da dopremo do većine poljoprivrednika“, istakla je Danijela Gavrić i dodala da očekuje konkretne rezultate već u narednih nekoliko meseci, kada će biti organizovane akcije u saradni sa ovlašćenim operaterima.
Biljana Nenković
Foto: Mladi poljoprivrednici Srbije
