Iz Ministarstva za brigu o selu najavljuju nastavak ulaganja države u zadružni sektor. Cilj je da, kao i razvijene agrarne zemlje, ostvarimo višestruko veću vrednost proizvodnje po hektaru.
Naše zadruge, uz pomoć države, delimično napuštaju ratarstvo i prelaze na intenzivne grane poljoprivrede gde je mnogo veća zarada.
Od 2017 godine, kroz projekat „500 zadruga u 500 sela“, država pomaže osnivanje i njihov rad. Cilj je da se sačuva selo ali i da se popravi kvalitet života u malim sredinama.
Zadruga u Baču je korisnik bespovratnog novca države. Tri hektara pod ratarstvom zamenio je zasad trešnje koji po rečima direktora Miloša Vukovića, treba da obezbedi pristojnu zaradu.
„Mi pokušavamo da se preorijentišemo iz sektora trgovine i dosadašnjeg poslovanja na intenzivnu proizvodnju sa sopstvenih površinama i tako dobijenim sredstvima obezbediimo novac za poslovanje zadruge. Normalno da nećemo napuštati kooperaciju ali tamo gde ide zadruga ide i selo.
Površine koje su do nedavno pod ratarskim kulturama donosile oko hiljadu evra zadrugarima u Baču doneće višestruko veću zaradu, objašnjava profesor Zoran Keserović.
„Ovaj zasad trešnje podignit na površini od tri hektara, ima dva cilja. Prvi je da se prikaže jedna nova tehnologija, i da se poveća vrednost po jedinici površine. Očekujemo da dobijemo preko 20 hiljada evra vrednosti u punoj rodnosti trešnje. Drugi je da se zaposli što više ljudi na ovoj plantaži“.
Iz Ministarstva o brigi o selu, najavljeno je raspisivanje konkursa za dodelu bespovratnog novca – 500 miliona dinara zadrugarima, do kraja marta.
Do sada je kroz program „500 zadruga u 500 sela“ podsaknuto osnivanje više od 800 novih zadruga u Srbiji.
Izvor: RTV
Foto: Freeimages
