Dok priroda miruje pod snegom, cveće koje simboliše spokoj, porodična okupljanja i zimske kratke dane krajem decembra dobija mesto u domovima. Uz malo brige oko idealne temperature i vlage vazduha, impresioniraće celu porodicu. Među prazničnim biljkama koje ukrašavaju zimski sto, izdvaja se čuvena božićna zvezda.
Ova lepotica poreklom je iz Brazila. U domovini raste kao grm ili manje drvo. Kod nas se prodaje u saksijama. Kažu da ima krupan cvet, ali to zapravo nisu cvetovi, već listovi. Ona je jedna od retkih vrsta gde su latice zapravo brakteje – pricvetni obojeni listovi, čiji centralni deo čine zeleno-žute bobice. Božićna zvezda je najčešće tamnocrvene boje, ali listovi mogu biti i ružičasti, krem, narandžasti ili beli.
Bogatije cveta u tami
Božićna zvezda takozvana je biljka „kratkog dana“. Brže i izdašnije cvetaće ako je jedno vreme stavite u mračnu prostoriju. Možete je prekriti tamnim platnom ili crnom folijom već sada, kako bi do kraja decembra mogla u tami da miruje najmanje 12 do 14 sati dnevno.
Iznenadićete se kakvo će bogatstvo dati ako je ostavite u tami. Možete i početkom decembra da je ostavite u mraku i za prvi dan praznika imaćete raskošni živi ukras. Nakon toga možete je staviti na svetla mesta, ali da bude zaštićena od direktnog sunca. Potrebna joj je temperatura od 18 do 20 stepeni, uz osrednju vlažnost vazduha. Za vreme cvetanja obilnije se zaliva, ali nikako se ne sme pomerati s mesta, da ne bi odbacila cvet – kaže Boriša Dimitrijević, proizvođač cveća iz sela Sedlare kod Svilajnca.
Biljku ne bi trebalo stavljati blizu radijatora ili nekog drugog izvora toplote, a jednom mesečno se zaliva i tečnim đubrivom. Cvetni listovi ili brakteje zadržavaju se na biljci do februara-marta, tako da će njeni vlasnici dugo posle praznika uživati u njenoj lepoti.
Lako se razmnožava – reznicama
U rano proleće ona će odbaciti sve listove i preći u period mirovanja. Tada je potrebno da se izbojci skrate na 10-15 centimetara i da se biljka presadi u novi supstrat. Božićna zvezda tada može da se iznese i u dvorište, a ako želite da ih imate više za sledeće praznike, dobra vest je da se lako razmnožavaju reznicama.
Odseku se reznice dužine 10 centimetara. Zvuči malo čudno, ali bilo bi dobro da se potope u vruću vodu na tri-četiri sata, kako bi se sprečilo da iscuri mlečni sok. Ako se pelcer ne potopi, mlečni sok brzo postaje tvrd i napravi čep na grančici, pa se žilice neće ukoreniti. Odsečene grančice ožiljavaju se u mešavini zemlje i peska, a sve traje dve do tri nedelje – objašnjava Boriša.
Drugi poznavaoci božićne zvezde kažu da, prilikom skidanja pelcera s matične biljke, rezana mesta mogu da se pospu pepelom od cigarete, kako bi se sprečilo curenje mlečnog soka koje iznuruje biljku. Posipanje pepelom ujedno sprečava i infekcije.
Na kraju i praktičan savet: kada je kupujete, dobro je uvijte dok je nosite kući za praznike, jer baš ne podnosi sneg i hladnoću.
Jelka – obavezno sa busenom!
Jelka je čini glavnu okosnicu praznične dekoracije. Najbolja vrsta koja se koristi je plemenita jela. Nju odlikuju plavozelene iglice tupih vrhova, koje dugo ostaju na granama. Izdržljive iglice ima i kavkaska jela i plava smreka, koja se ističe oštrim, plavozelenim iglicama. Kod nas je ipak najraširenija kupovina obične smreke, kojoj je najveća prednost niska cena. Iglice su tamnozelene i oštre, ali i relativno brzo otpadaju sa grana. Za koju god vrstu da se odlučite, neka obavezno bude sa busenom. Tako ćete posle praznika moći da je zasadite u dvorištu ili negde u prirodi. Nema ništa tužnije od slike mlade jelke koju su njeni nesavesni kupci bacili osušenu i uvelu u kontejner.
Božikovina, bršljan, božićni kaktus
Božikovina je drvo tamnozelene grane, s listovima čiji su rubovi bodljikavi. Ubrane grane s crvenim bobicama mogu dugo da stoje u vazi.
Bršljan je autohtona evropska i azijska biljka, koja se jednostavno uzgaja i najviše se koristi za praznične dekoracije. Budite oprezni, jer sok iz bršljana može izazvati dermatitis.
Božićni kaktus ime je dobio upravo zbog toga što cveta u vreme Božića. Cvetovi mogu biti različitih boja: crveni, narandžasti, ružičasti ili žuti. Ova tropska biljka krasi mnoge kuće tokom zime.
B. Nenković
Dobro jutro broj 572 – Decembar 2019.
