Pre nekoliko vekova jedan nespretni pomoćnik kuvara ispustio je punu činiju lomljenog badema. Ljut na svog pomoćnika, šef kuhinje krenuo da mu zavrne uvo, prevrnuvši usput na bademe činiju špinovanog šećera. Da bi uslužio nervoznog aristokratu i njegove goste koji su čekali desert, kuvar je morao brzo da se snađe, te je preko ušećerenog badema prelio čokoladu. Gazda je bio oduševljen novim ukusom i tako su nastale prve praline. U svetu se razlikuju tri vrste pralina. Francuske su kombinacija badema i špinovanog šećera, američke su kremasta kombinacija hikori oraha, lešnika ili badema, i sirupa ili pavlake, dok belgijske imaju blaže, skoro tečno punjenje, u kombinaciji s lešnikom ili bademom.
U našim specijalizovanim prodavnicama mogu se naći praline raznih oblika. Uglavnom imaju čokoladno punjenje, u kombinaciji sa suvim ili orašastim voćem. Prave, domaće praline, oni koji imaju dovoljno godina pamte iz detinjstva, punjene su filom različitog ukusa jagode, banane, badema, maline.
Prvi poljupci od čokolade
Te božanstvene praline davno su zavele i Ljubicu Tešić iz Šapca, te je posao trgovca zamenila poslastičarstvom. Punih 15 godina, kako kaže, igra se materijalima, ukusima, oblicima i bojama, spaja tradiciju i savremene trendove. Iz njene kuhinje izlaze tradicionalne poslastice, a zajedničko im je to što su sve prelivene finom tamnom čokoladom. Međutim, zbog ljubavi prema čokoladi, počasno mesto među njenim slatkišima imaju praline. Zahvaljujući Internetu Ljubica prati trendove u poslastičarstvu. Ideje dobija za dekoraciju, ali od stare recepture ne odustaje. Smatra da se, kada se ono provereno i staro stavi u novo ruho, stiže do dobitne kombinacije.
– Nekada smo, kada idemo u goste, domaćinima poklanjali bombonjere. Rukovođena tom idejom, počela sam da pravim praline s ukusima jabuke i cimeta, višnje, prelivene čokoladom. Za punjenje pralina ne koristim ekstrakte, već upotrebljavam isključivo voće. – objasnila nam je Ljubica
Sličnu priču ima i Alibunarka Jovana Aćimović, mlada vlasnica „Ukusa ljubavi“. Ova čokolaterka u svet čokolade upustila se 2017, digavši ruke od posla ekonomiste u Beogradu.
Sve je ispalo nekako slučajno, mada u slučajnosti Jovana ne veruje. U suštini, 2017. godine rešila je da prijateljima pokloni nešto što je ručno radila i tu su, između ostalog, bili i ti prvi poljupci od čokolade: rastopljena crna čokolada s kandiranim i suvim voćem. Njihova reakcija probudila joj je želju da krene dalje.
Slatki Hram Svetog Save
I dok je oblikovala čokoladu, stavljajući je u razne modle i razmazujući je po tablama, ekonomista u njoj nije jenjavao, te je iz njega izvlačila ono najpotrebnije – istraživala je tržište, nalazila načine kako da se uklopi, tražila je proizvod koji će biti jedinstven.
– Najvažnije je ono što polazi od nas, a to je hrabrost da iskoračite i da kažete da želite nešto, bez obzira na to kako to deluje onima oko vas – naglašava naša sagovornica. – Porodica jeste od starta uz mene, a podrška se pojavi i u okolini, štaviše, svakog dana se pojavi neko ko prepozna vaš rad i shvata koliko je važno da imate uz sebe ljude koji veruju u vas.
Jovana pravi čokoladne praline s raznim punjenjima, ali i kutije, kućice za lutke, leptire. Na spisku čokoladnih majstorija je i starinski telefon, razne skulpture i ono najzahtevnije i najveće – Hram svetog Save.
– Hram svetog Save od čokolade je prva veća stvar koju sam uradila i radila sam ga za Beograd, ipak me je taj grad zadužio, njegova mesta, ljudi. Zbog toga imam utisak kao da je tu maketu radilo hiljadu ruku – priča naša sagovornica i dodaje da je sam hram, od 307 delova, težak oko 4,5 kilograma, ali da je za njegovu pripremu bilo potrebno 14 kilograma najfinije italijanske čokolade, a nalazi se u Muzeju čokolade.
Domaće praline sa brusnicom
Ukoliko želite da se i sami oprobate u pravljenju pralina, dajemo vam predlog, a vi dalje istražujte i igrajte se, greške ne postoje.
120 g karamel bombona
100 g bele čokolade
50 g kandirane brusnice ili drugog kandiranog voća po izboru
0,5 dl slatke pavlake
200 g čokolade
3 kašike ulja
Usitniti karamel bombone, pa ih u šerpici rastopiti, dodajući slatku pavlaku i belu čokoladu. Potom dodati seckanu brusnicu. Ostaviti da se ohladi. Otopiti 100 g čokolade u mikrotalasnoj rerni ili na pari, pa dodati preostalu čokoladu, da se stvori gust preliv. Mešati dok se sva čokolada ne otopi, umešati 3 kašike ulja. Uzeti silikonske kalupe za praline i premazati svaki otvor četkicom umočenom u otopljenu čokoladu, vratiti u frižider i ponoviti postupak još jednom. Svaku pralinicu napuniti filom i preliti ostatkom čokolade. Ostaviti da se hladi preko noći u frižideru.
Omot od čokolade može da se napravi tako što se ona ulije u kalupe, ispod koga se stavi pek papir. Modlu okrećite dok se čokolada svuda ne razlije, pa stavite da se hladi 2-3 minuta i ponovite postupak. Napunite nadevom ali ostavite 2-3 mm od vrha da čokolada može lepo da se razlije, tj. da svaka pralinica bude lepo zatvorena. Stavite u frižider. Ukoliko nemate silikonske modlice za praline mogu da posluže i plići kalupi za led.
Bele praline
Za beli deo:
200 g mlevenog lešnika
4 kašike šećera u prahu
200 g bele čokolade
Za tamniji deo:
200 g suvih šljiva
3 kašike viskija
200 g crne čokolade
Otopiti na pari belu čokoladu sa šećerom u prahu. Kad se smesa izjednači, skloniti sa šporeta pa umešati mleven lešnik. Svaku modlicu puniti do polovine ovom smesom. Suve šljive preliti viskijem i ostaviti da odstoje nekoliko sati (ovo možete uraditi uveče da odstoje preko noći). Sutradan izblendati i spojiti sa crnom čokoladom koju ste otopili na pari. Dopuniti svaku modlicu crnim filom i ostaviti da se dobro ohladi i stegne čokolada. Sutradan izvaditi praline iz modlica.
