Насловна ТЕМЕ ЖИВОТ Rade Stojiljković, pionir u uzgoju koi šarana

Rade Stojiljković, pionir u uzgoju koi šarana

1310

Tekst i foto: Biljana Nenković

Rade Stojiljković iz Kragujevca pre dve godine počeo je da uzgaja koi šarane sa dosta opreza. Nije imao iskustva u gajenju riba, te je morao uporedo da uči. Danas kaže da je uglavnom uspeo da upozna narav i potrebe koi šarana. Zato planira da proizvodnju iz malog bazena u dvorištu, u kojem je počeo, preseli u veći.

Stojiljkovićev eksperimentalni uzgoj egzotičnih riba koloritnog izgleda, za kojima vlada potražnja uglavnom zbog ukrašavanja baštenskih bazena i jezera, počeo je iz znatiželje. Igrom slučaja imao je omanji betonirani bazen u dvorištu, koji je služio za ukras i kao dopuna cveću i zelenilu. Taj bazen obložio je najlonom i pustio u njega prve primerke. Ubrzo su se pojavili i prvi mladi, koji su opstali.

Prostor za plivanje i dubina za zimovanje

– Najveća poteškoća je bila u tome što nisam imao s kim da se posavetujem, jer u Šumadiji retki su oni koji se bave uzgojem koi šarana – požalio nam se Rade Stojiljković.

Jedinu stručnu pomoć Rade je mogao da dobije od rođenog brata Miše, koji je po struci biolog. Kaže da su za uzgoj najbitniji veličina i održavanje bazena. Stručnjaci iz te oblasti naglašavaju da je najidealnija dubina jezera oko 1,5 metara. Međutim, u prvoj godini je rizikovao s minimalnom dubinom od 80 centimetara. Sada zna mnogo više.

– Na dno jezera trebalo bi postaviti odvod pomoću kojeg se ono prazni i čisti. Bolja, i naravno, skuplja opcija su – filteri. Ako se koriste plastične folije, trebalo bi izbegavati oštre ivice, kako ne bi pucale. Koi šarani zahtevaju mnogo prostora za plivanje. Što veće jezerce, to će se bolje osećati. Uoči naseljavanja jezerca ribama, najbolje je nekoliko nedelja pre toga posaditi biljke. Struka kaže da dubina vode ne bi smela biti manja od jednog metra i sve preko toga je čista dobit za ribe. Jer, preko zime ribe su u periodu mirovanja – kaže Rade.

Ova ornamentalna verzija šarana, kako se pokazalo, može da opstane i da se gaji i na našem podneblju. Zima za njih ne predstavlja problem.

– Koi šarani u toku zime idu u hibernaciju, pa je potrebno obezbediti dovoljnu dubinu bazena ili jezera u koju će se povući kada voda zaledi na površini. Prema gruboj računici, na svakih 20 centimetara dubine vode temperatura je viša za jedan stepen, a za hibernaciju je potrebno plus 4 stepena. U ovom proračunu ne treba uzimati u obzir debljinu leda koja kod nas, ako su baš hladne zime, može da bude 10 do 20 centimetara. Drugi razlog preporučene dubine vode je da leti dnevne temperature mogu biti i 35 do 40 stepeni, a optimalna temperatura za njihov lagodan život je oko 23 stepena. Zbog toga je potreban najmanje jedan metar, jer one tada mogu da se povuku u dubinu, gde im je svežije, objašnjava Stojiljković.

Sve jedu, brzo rastu

Koi šarani nisu zahtevne ribe kada je hrana u pitanju. Postoji hrana koja se kupuje za njih, ali vole da jedu sve – od suve, žive i biljne hrane. Jedu i naše baštenske gliste, grašak, lubenice, alge.

– Nisu mnogo izbirljivi i brzo rastu. Ova riba može da naraste i do jednog metra, a ako se pravilno brinete o njoj, doživeće i sedamdeset godina – dodaje ovaj odgajivač.

Uslovi za razmnožavanje takođe nisu zahtevni. Ako su jedinke zdrave i polno zrele, sezona parenja počinje u proleće. Mreste se kad temperatura vode naraste preko 15 stepeni i obično nakon jače kiše, jer tada opadne tvrdoća vode.

– Koi šarani polno sazrevaju sa tri godine. Razlikovati pol kod koi šarana gotovo je nemoguće dok mužjak polno ne sazri. Tada na škržnim poklopcima dobija bele tačkice, koje liče na griz. To je ujedno i znak da je spreman za parenje. Po obliku ih mogu razlikovati samo iskusni akvaristi. Mužjaci su masivniji i imaju blago iskrivljenu liniju leđa, bogatije leđno peraje i rep, a ženke su sitnije i imaju blago izražen trbuh, objašnjava Stojiljković.

Plemićko plivanje podiže vrednost

Rade je za početak svog malog biznisa svaki primerak koi šarana platio 500 dinara. Kada su spremni za prodaju, njihova cena varira i zavisi od veličine, boje, rasporeda šara koje imaju na leđima. Ali najcenjeniji su oni čistokrvni koji se raspoznaju po “mrljama”. Ukoliko uzgoj bude išao uzlaznom putanjom, svoje koi šarane preseliće u veće jezero na svom imanju u Cerovcu.

– Igrom slučaja to jezero je moja porodica napravila pre nekoliko godina na placu koji su kupili. Da istrajem u ovome podstiče me ljubav, ali, naravno i zarada. Cena koi šarana, koji u japanskoj kulturi simbolišu feng-šui princip, kreće se od 1.000 dinara, pa do vrtoglavih nekoliko desetina hiljada evra. U sistemu određivanja vrednosti primerka 40 posto je veličina ribe, a 20 odsto je vrednost šare. Jedinstvene šare su najpoželjnije i najskuplje. Narednih 20 posto su boje, a preostalih 20 procenata vrednosti daje se na inteligenciju i plemićki način plivanja – kaže Rade.

Kod nas koi šarani još uvek nisu dovoljno cenjeni. U inostranstvu ih čuvaju, jer su simbol ljubavi, prijateljstva i hrabrosti. Gaje ih u takozvanim vodenim baštama zbog izuzetnog kolorita. Ovu vrstu ribe karakterišu specifična boja, šare i krljušti. Najčešće se mogu naći u crvenoj, žutoj, beloj, crnoj i plavoj boji, te vodeni elementi u dvorištu, u njihovom prisustvu dobiju posebnu draž.