Za plodnost bašte velike zasluge ima i kompost. On zemljište direktno snabdeva hranljivim sastojcima. Visok nivo humusa povećava sposobnost tla da sačuva hranljive materije i pomaže u popravljanju oceditosti i u provetravanju zemljišta. Doprinosi i razvoju zdrave populacije korisnih mikroorganizama u zemljištu. Trebalo bi da se dodaje u zemljište kada se ustali razgradnja organske materije, a u tom stadijumu trebalo bi da bude taman, mrvičast i da ima miris pomalo slatkast, poput zemlje.
Kompostnu gomilu napravite od mešavine materije s mnogo azota (npr. pokošena trava) i materija bogatih ugljenikom (npr. kora i iscepan novinski papir), najbolje u odnosu 1:2. Mogu da se kompostiraju gotovo sve materije iz povrtnjaka, kao i alge, ali ostatke proteina i kuvanog povrća ne bi trebalo da koristite, jer privlače štetočine.
Posle primene herbicida na travnjaku, nekoliko otkosa trave nemojte da stavljate na gomilu i nikada ne stavljajte pokošenu travu u debelim slojevima, jer to može da spreči kretanje vazduha. Zapravo, nikakvu vegetaciju na kojoj ste primenili herbicide ne bi trebalo da koristite, pošto hemijske materije mogu da budu postojane i takav kompost je neogovarajući za useve koje koristimo za prehranu, a može i biljke da ošteti. Ukoliko u kompostu ima izmeta mačaka ili pasa, obavezno ih odstranite i zaštitite kopostnik od ulaska životinja.
Na kompostnu gomilu možete da stavite ostatke od orezivanja, mada sve drvenaste stabljike najpre treba da se usitne. Izbegavajte sav materijal koji je zahvaćen bolestima ili je zaražen štetočinama. Koristite samo mlade korove, a one sa zrelim ili skoro zrelim semenjem, kao i sve štetne višegodišnje korove, treba da bacite u kantu za otpatke. Posebno je važno da izbegavate korove s puzećim korenovim sistemom, kao što su pirevina i sedmolist.
Mnoge materije dobro se kompostiraju, ali dodat azot taj postupak ubrzava. Azot možete da dodate s veštačkim đubrivom, kupovinom visokokvalitetnog početnog komposta bogatog hranivima, ili sa stajskim đubrivom, čija je prednost u tome što sadrži visoke nivoe korisnih mikroorganizama. Dodajte ga kompostnoj gomili u naizmeničnim slojevima s organskim materijalom. Ako je materijal u kompostu previše kiseo, mikroorganizmi neće biti delotvorni – baznost možete da povećate dodavanjem kreča.
To je postupak u kojem se organska materija u kompostnoj gomili raspada i oslanja na korisne aerobne bakterije – mikroskopske gljive. Da bi se razmnožavali delotvorno, tim mikroorganizmima potrebni su vazduh, azot, vlaga i malo toplote.
Odgovarajući protok vazduha obezbeđuje se tako što ćete na dno kompostne gomile postaviti debeo sloj grančica. Za dobro provetravanje važno je da nikada ne dozvolite zbijanje i preterano vlaženje kompostnog materijala. Pri izradi gomile pomešajte materije sitne i krupne teksture. Po potrebi, sitan materijal ostavite sa strane sve dok se stvori prilika da ga pomešate sa krupnim. Kompostnu gomilu redovno preokrećite da biste izbegli zbijanje i da biste ubrzali kompostiranje.
Tokom kompostiranja gomila bi tebalo da bude vlažna, ne mokra, pa je tokom suvog vremena zalivajte, umereno. Prekrijte je jutom, plastičnim pokrivačem ili prostirkom.
Postupak bakterijske razgradnje stvara visoku temperaturu, što ubrzava prirodno raspadanje organske materije. Da bi se dovoljno ugrejala, kompostna gomila treba da ima najmanje 1m², ali se preporučuje 2m². Kompost postiže najveću temperaturu posle 2-3 nedelje, a zreo je za otprilike tri meseca.
Ukoliko se oseti miris amonijaka, znači da je kompost prebogat azotom i treba mu dodati više materijala bogatih ugljenikom, kao što su kutije od jaja ili kartonski ostaci toalet rolni i ubrusa. Miris pokvarenih jaja znači da nedostaje vazduha i potrebno je da gomilu preokrenete i u nju dodate krupan materijal.
Iako lišće može da se stavi na kompostnu gomilu, ipak je mnogo bolje da se kompostira odvojeno, jer se sporo razgrađuje. Ovo kompostiranje se još više oslanja na mikroskopske gljive i bakterije i potrebno mu je manje vazduha i toplote. Lišće koje ste skupili u jesen nabacajte na odlagalište, okruženo žicom ili ubacite u sanduk. Svaki put kada ga dopunjavate, čvrsto pritisnite. Osim zalivanja tokom suvog vremena, nije mu potrebno mnogo pažnje pri razgradnji.
Izrada sanduka za kompost
- Prvu stranicu napravite tako da na zemljište položite dve drvene letve razmaknute najmanje 1m, to će biti vertikale sanduka. Daske zakucajte poprečno na letve tako da spojite ivice. Na vrhu ostavite otvor od 8cm.
- Napravite drugu stranicu i na vrhu je privremeno povežite s prvom stranicom pomoću dve daščice. Na zadnju stranicu zakucajte daske.
- S unutrašnje strane obe uspravne stranice zakucajte dve letve koje će poslužiti za vođenje prednje stranice. Za graničnik postavite na dno komad daske.
- Na dno i na vrh prednje strane zakucajte daske da biste osigurali sanduk kada se prednja stranica izvuče.
- Proverite da li prednje daske nesmetano klize između letava. Malo ih na krajevima otesterite, ukoliko je potrebno.
- Stavite na dno tanak sloj tankih grana. Napravite gomilu sa slojevima od 15cm, a svaki sloj pospite s malo stajskog đubriva.
- Napravite drugu stranicu i na vrhu je privremeno povežite s prvom stranicom pomoću dve daščice. Na zadnju stranicu zakucajte daske.
- S unutrašnje strane obe uspravne stranice zakucajte dve letve koje će poslužiti za vođenje prednje stranice. Za graničnik postavite na dno komad daske.
- Na dno i na vrh prednje strane zakucajte daske da biste osigurali sanduk kada se prednja stranica izvuče.
- Proverite da li prednje daske nesmetano klize između letava. Malo ih na krajevima otesterite, ukoliko je potrebno.
Stavite na dno tanak sloj tankih grana. Napravite gomilu sa slojevima od 15cm, a svaki sloj pospite s malo stajskog đubriva.
