Piše: Svetlana Mujanović
U martu bašte ožive, počinje rana setva povrća. Kada ono nikne, pojave se i nepoželjne biljke, korovske,koje valja uništiti. Bolje rešenje je da se spreči njihovo nicanje, da ne porastu i ne ugroze gajeno povrće. Zato se u baštama primenjuje posebna „operacija“ – malčiranje.
Pokrivanje ili malčiranje zemljišta je agrotehnička mera nege biljaka kojom se površina oko njih pokriva različitim organskim ili neorganskim materijalima. To je višestruko korisno, jer malč čuva toplotu i vodu, poboljšava vodno-vazdušni režim i sprečava korov da izraste, ili ako se i pojavi iznad zemlje, uguši ga.
Najčešće se koristi crna folija
Postoji više vrsta malča, a bez obzira na poreklo i specifične osobine, zajedničko za sve je da povrću pružaju mogućnost ranije proizvodnje i ranijeg sazrevanja. Od neorganskih materijala, najčešće se upotrebljavaju crne prozirne i poluprozirne folije. Pod ovim folijama zemljište je toplije, što direktno utiče na brži rast biljaka, ranije sazrevanje, povećanje prinosa i samog kvaliteta plodova. Plastika crne boje upija veliki deo sunčeve radijacije, uključujući i vidljivu, nfracrvenu i ultraljubičastu svetlost. Temperatura zemljišta prekrivenog crnom plastikom tokom dana može da bude i za tri Celzijusova stepena viša na dubini od 5 cm i za 1,7 na dubini od 10 cm, u odnosu na nepokriveno zemljište na istim dubinama. Veoma je važno da prilikom malčiranja zemljišta, folija bude u što direktnijem kontatku sa zemljištem, odnosno da se između nje i zemljišta nalazi što manji jaz kako ne bi dolazilo do nakupljanja suvišne vlage.
Prekrivanjem površine zemljišta smanjuje se isparavanje (evaporacija), sprečava erozija i ispiranje hranljivih materija iz zemljišta se svodi na minimum. Ispod folije je evaporacija smanjena pa se vlaga duže zadržava u oraničnom sloju, ali to ne znači da je na parcelama gde je raširena crna folija, nepotrebno zalivanje, posebno u zatvorenom prostoru. Tamo je neophodno koristiti sistem za navodnjavanje kap po kap. Malč ima i ulogu specifičnog herbicida. Ispod folije korovi mogu da niknu, ali visoka temperatura i nedostatak svetlosti sprečava njihov dalji rast i razvoj.
U intenzivnoj povrtarskoj proizvodnji pre postavljanja malč folije razvuče se sistem za zalivanje kap po kap kroz koji se povrće navodnjava, ali i prihranjuje te je smanjeno ispiranje hranljivih materija. Malč folija ima još jednu korisnu ulogu: ispod nje tlo ostaje rastresito jer padavine ne narušavaju strukturu zemljišta. Korist od malč folije vide i kupci, i to već na prvi pogled. Plodovi s parcela s malčom su čistiji i zdraviji. Ali, ove folije imaju i veliku manu. Ne razgrađuju se i po završetku svakog ciklusa proizvodnje moraju da se skupe i skladište ili odnose na deponiju.
Veliki izbor organskih pokrivača
Zemljište se može pokrivati i raznim organskim i sintetičkim materijalima. Od sintetičkih, to su različito obojene folije, gde svaka boja ima određenu prednost, a od organskih to su pšenična slama, razni otpaci od kukuruza, livadsko seno, lišće, treset, strugotina… Ovi materijali ujednačavaju vlažnost zemljišta u dužem periodu. Takođe, zemljište ispod tih malč materijala se obogaćuje organskim materijama, popravlja mu se struktura, poboljšava rastresitost i prozračnost, sprečavaju se prizemna vlažnost vazduha i pojava bolesti.
Obe vrste malča – neorganski i organski, sprečavaju rast korova i zadržavaju vlagu zemlje, ali samo organski, dok se razgrađuje poboljšava kvalitet zemljišta. Postoje dva pravila kod upotrebe organskog malča. Prvo, koristi se na zemlji s koje je već uklonjen korov i drugo, valja postaviti dovoljno debeli sloj kako bi se sprečio rast novog korova. Sloj od 10 do 15 centimetara je idealan, ali će i pet do osam centimetara malča biti dovoljno, posebno u delovima bašte u senci, gde korov ne buja kao na suncu. Kada se zna da je parcela prošlih godina bila jako zakorovljena, valja upotrebiti tehniku duplog malčiranja i oko povrća prvo postaviti novine, a posle toga organski malč.
Prednosti i mane sena i slame
U našim krajevima se za malčiranje najčešće koriste slama i seno. Ali, pre nastiranja treba ga dobro protresti da se očisti od semena korova ili pšenice. Čim se nepoželjne biljke otkriju moraju se počupati i ostaviti sa strane, da se prosuše do nekog sledećeg malčiranja. Ovi materijali su primamljivi i glodarima i drugim sitnim štetočinama te ne valja da se prislone baš uz biljku.
Iako organski malč sprečava rast korova, a zemljište održava hladnim i vlažnim leti, polako se raspada i oslobađa hranljive materije koje dospevaju u podlogu, zimi sprečava njegovo zamrzavanje i naglo odmrzavanje, ni on nije savršen. Kada se kao malč koriste komadići drveta ili piljevine, valja znati da je siromašan azotom pa pre nego što se postavi oko biljaka, treba rasturiti đubrivo bogato ovim elementom. Takođe, vlažan organski malč koji je prislonjen na stabljike povrća može stvoriti uslove za razvoj parazita izazivača truleži. Savet je da se ne prislanja tik uz nežna stabla. Vlažan malč može privući i sitne glodare koji će u njemu pronaći skrovište, a i puževe golaće. Čim se puževi primete malč treba pokupiti i prosušiti pa ga ponovo vratiti.
Malčiranje kartonom i novinama je prilično efikasno. Ako želite sprečiti rast korova na većoj površini, postavite deblje slojeve kartona pa ga opteretite ciglama ili nekim drugim teškim predmetima. Ako karton ili novinski papir stavljate između povrća, prvo ga usitnite, a kada ga postavite, dobro ga zalijte. Ukoliko postavljate veće komade, izbockajte ih vilama ili nožem. Kada se razastre tanji papirnati malč, on će se brzo razgraditi pa će biti neophodno da se dodaju novi slojevi .
Komadići drveta i piljevina dekorativno izgledaju u cvetnim rundelama, ali, kada se usitne, dobar su malč i u povrtnjacima. Ako pak ostane krupniji, neće se dugo razgraditi pa će se na njega nailaziti godinama. Otkos trave može biti odličan malč koji će razgradnjom oslobađati azot i hraniti zemlju. Ali, pre nego što ga postavite u baštu među povrće, pustite ga da se prosuši jer će se inače uplesniviti. Valja paziti i da pokošena trava nije otišla u seme da baštu ubrzo ne prekrije travnjak.
Baštovani koji imaju puno komposta i njega mogu da koriste kao malč. Ali, pošto se on brzo suši, treba ga pažljivo koristiti. Kompost se pospe oko svake biljke pa prekrije nekim drugim organskim malčom. Tako će ostati vlažan i biološki aktivan, što će osigurati maksimalnu korist za biljke.
Lišće je dobro, ali ne svako
Malč od lišća je dobar izbor, ali nije na odmet podsetiti se da ono od oraha i hrasta, koje sadrži otrovne materije, ne treba koristiti. Nije preporučljiv ni list platana i sličnog drveća, koji je debeo i teško se razgrađuje. Ako je ipak na dohvat ruke, tada ga treba usitniti, najlakše je ako se preko njega pređe kosilicom, i pomešati ga s nekim „nežnijim“ organskim malčom.
