Na autentičnim ribljim čardama na dunavskoj obali kuvaju se i danas najbolji riblji paprikaši.
Potez od Baje do Bogojeva, gde se kažu kuva onaj pravi riblji paprikaš, dunavska je obala duga stotinak kilometara. Na tom potezu oduvek je bilo vrsnih majstora kotlića koji su znali od dunavske ribe napraviti ono najbolje. Ne riblju čorbu već –paprikaš. A ribljeg paprikaša nema bez šarana.
„Bez šarana nema ribljeg paprikaša. Šaran mora biti, a uz šarana još neka riba. Štuka je najbolja, jer ima specifičan miris i ukus koji daje paprikašu onaj dodatni kvalitet“, kaže Aleksandar Petrović, majstor ribljeg paprikaša.
Uz ribu paprika je najznačajnija. Koliko može pomoći da paprikaš bude vrhunski toliko ga može i pokvariti.
„Paprika je 50 posto paprikaša. Pola je riba, a druga polovina je paprika“, kaže Petrović.
I tu nije kraj onim malim tajnama dobrog ribljeg paprikaša. Važan je i pravi odnos ribe i vode.
„Ako se previše vode stavi onda je to više čorba, a ne paprikaš. Paprikaš je na kratko kuvanje. Nije kao gulaš. Takve je gustine da se može jesti sa testom. Na 1,5 kilograma ribe ide oko dve litre vode. Kašika soli i dve kašike paprike. I malo kuvanog paradajza da se riba ne bi raskuvala. Mora biti pikantan, jer ako nema ljutine nije pravi paprikaš“, kaže ovaj majstor kotlića.
I kao što se ne sme preterati sa vodom tako se riba ne sme ni previše kuvati. Podrazumeva se na vatri na otvorenom.
„Drva moraju biti suva. Najbolje se kuva na crvenoj vrbi. Drvo ora biti suvo i onda je dosta 35 minuta da paprikaš vri i gotov je“, kaže Petrović.
Aleksandar Petrović treća je generacija koja na jednoj od autentičnih dunavskih čardi dočekuje goste. Uz kotlić je stao još kao dečak uz dedu i tatu. A gostiju je za sve te godine bilo sa svih strana. Čak i jedan predsednik države je tu rado svraćao.
Izvor: RTV
Foto: RTV
