Užičke maline još neko vreme će čekati u hladnjačama pre nego što krenu put prodavnica engleskog Teska. Zbog tromosti naše administracije, koja nije na vreme utanačila sporazum o slobodnoj trgovini sa Velikom Britanijom, srpski izvoznici trenutno nemaju računicu da plasiraju robu Ostrvljanima. Kao posledica bregzita, od početka ove godine usledile su carine, koje idu do 20 odsto kada je reč o izvozu iz Srbije, pa do 30 odsto za uvoz robe iz Britanije.
Rade Ljubojević, vlasnik „Sirogojna”, koji je na britansko tržište prošle godine izvezao smrznute maline, kupine, šljive i trešnje u vrednosti od oko 18 miliona evra kaže za „Politiku” da je gotovo sve stalo. Dnevno su tovarili po pet kamiona i izvozili 100 tona smrznutog voća, ali je zbog carinjenja robe to postalo neisplativo.
Rade Ljubojević kaže da su uložili sedam godina truda da uđu u Tesko i postanu njihov ekskluzivni dobavljač pored sve konkurencije iz Evrope.
– Ako se u najskorije vreme ne ispregovara sporazum o slobodnoj trgovini precrtaće nas kao dobavljača. To nam je Tesko zvanično rekao. Oni hoće da rade, ali da trošak carine prebace na nas. Nema tog proizvoda u zamrznutom voću koji može da izdrži 14 odsto carine. Ako nas precrtaju više se nikada nećemo vratiti na to tržište koje je rastuće i svima postaje interesantno – objašnjava Ljubojević za „Politiku”.
Svaki dan čekanja za njih je katastrofa, dodaje Ljubojević, a kamoli kraj prvog tromesečja kada naši zvaničnici očekuju da će potpisati sporazum o slobodnoj trgovini sa Velikom Britanijom.
– Britanija je prošle godine u martu poslala trgovinski sporazum Srbiji međutim tu ništa mnogo nije urađeno. Dosta se otezalo i dočekali smo 31. decembar sa nepotpisanim sporazumom. Ugovor o slobodnoj trgovini koji imamo sa EU ne važi više za Veliku Britaniju, koja je poslednjeg dana prošle godine napustila EU i time je uveden instrument carina jer mi više nemamo slobodnu trgovinu sa tom državom – navodi Ljubojević.
I ostali izvoznici poput užičkog „Divija” koji Britancima prodaje plastične čaše stoje i čekaju. Milanko Jovanović, vlasnik ove firme koja ima svog distributera u Londonu kaže da je najveći problem to što ih niko nije do 4. januara obavestio da se uvode carine.
Prema njegovim rečima samo Srbija, Bosna, Zimbabve i Gana nisu ništa uradili po tom pitanju.
Zašto sporazum nije potpisan na vreme, koliko danas, odgovoriće Tatjana Matić, ministarka trgovine i Nikola Selaković, ministar spoljnih poslova. Ali ne užičkim privrednicima, već predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću koji bi trebalo u četvrtak se podnese izveštaj vladi o poseti francuskom predsedniku Emanuelu Makronu i kako je najavio ukaže na „neodgovornost pojedinih članova vlade i javnih preduzeća”.
– Nismo znali da ide bregzit? Što nismo sklopili sporazum? Sada naše firme moraju da čekaju na to – upitao je predsednik Srbije ministre pre tri dana iz Pariza tako da su imali vremena da pripreme odgovore.
Imamo sa Britanijom razmenu 600 miliona evra i to što nemamo sporazum odraziće se negativno na BDP 0,1-0,2 odsto, izračunao je Vučić. Zbog ovoga će biti posledica, ocenio je on i dodao da stalno moli ljude da rade, a ne samo da čekaju petak.
Ovo je njegova druga kritika u poslednje vreme i ako nastavi, uskoro neće biti nijednog ministra u kabinetu Ane Brnabić na koga predsednik Srbije nije ljut.
Za dostizanje rasta BDP-a od šest odsto, osim povećanja investicija za 13 odsto (za koje su nadležna ministarstva građevinarstva, privrede, zaštite životne sredine i sva ona iz čijih budžeta se finansiraju kapitalni projekti) bitan je izvoz i svaki dinar izgubljen zbog kašnjenja ili izgubljeno tržište može da pokvari sliku da je ovaj cilj dostižan.
Krivicu za nepotpisivanje sporazuma o slobodnoj trgovini sa Velikom Britanijom premijerka Ana Brnabić je preuzela na sebe.
– Ako je neko kriv, ja sam kao predsednica vlade – kazala je ona.
Prema njenim rečima pregovarali su celu drugu polovinu 2020. i u četvrtak se nastavljaju razgovori sa predstavnicima Velike Britanije. Premijerka veruje da će ubrzo potpisati sporazum.
U Privrednoj komori Srbije takođe navode da je Srbija otpočela pregovore sa Velikom Britanijom o zaključenju bilateralnog trgovinskog sporazuma koji se u velikoj meri naslanja na SSP koji ima sa EU. Što znači da je cilj zadržavanje istog nivoa trgovinske liberalizacije sa Engleskom kao i u slučaju Srbije i EU.
Namera je da se našim izvoznicima obezbede isti ili gotovo isti uslovi za plasman proizvoda na britansko tržište kao i do sada kada je Velika Britanija bila deo zajedničkog tržišta EU.
– Kao zastupnik glasa poslovne zajednice Srbije, aktivno sarađujemo sa nadležnim ministarstvima koja su uključena u proces pregovaranja sa UK i skrećemo pažnju na potrebu za što bržim definisanjem kontinuiteta spoljnotrgovinskog režima, u obostranom interesu. Takođe, ukazujemo na sve probleme koji su nastali u ovom periodu, odnosno, vakuumu u trgovinskoj razmeni. Novi bilateralni sporazum treba da snizi carine prilikom uvoza i izvoza roba, i otvori nova, dodatna vrata za upliv britanskih investicija – navode iz PKS-a.
Oni potvrđuju za „Politiku“ da im se od početka godine obraćao veliki broj kompanija koje imaju problema u ostvarivanju spoljnotrgovinskog prometa robe (i u uvozu i u izvozu).
– Uvećavaju im se troškovi otpreme robe u UK, a svakako se u praksi dešavaju slučajevi da je transport zaustavljen i po više dana. Takođe, imamo informaciju od privrednika sa obe strane, da se ustaljene i unapred dogovorene isporuke (uvoz i izvoz) odlažu do momenta kada će biti definisane procedure i postupci spoljnotrgovinskog režima dva partnera, putem novog bilateralnog sporazuma – kažu u PKS-u.
Izvor: Politika
Foto: Freeimages
