Vrba, svojim savitljivim granama i prilagodljivom prirodom, nagoveštava i označava jedan od načina kako se kroz život probija. Olista iz panja posečenog drveta, i govori nam da se životnim nedaćama valja prilagoditi, a ne ići „glavom kroz zid“. Mnoge joj se stvari zameraju, a između ostalog što nema roda, pa se kod neostvarenih nada koristi izreka „siguran ko vrbov klin“.
Sem glavnog sastojka salicina, kora vrbe sadrži fenolne glikozide, salikortin, tremulacin, aromatične aldehide, kiseline, flavonoide, tanine… Deluje kao antipiretik, ali i kao antiflogistik i analgetik, koristi se i u terapiji bolesti praćenih povišenom temperaturom, kod akutnih i hroničnih. Otklanja groznicu, neuralgije i glavobolje. Blago gorkast ukus ima stimulativno dejstvo na organe za varenje, zbog čega se preporučuje protiv stomačnih oboljenja kao što je upala želuca i creva.
Raste na vlažnim, močvarnim mestima na obodu šuma, oko bara i jezera, ribnjaka, pored reka i potoka. Ona je jedna od prvih biljaka koja je naučno istraživana, zbog salicina koji sadrži, i preteča je aspirina.
Lekovite su samo bela vrba (Salix alba), koja se najviše koristi, ali i iva (Salix caprea) i rakita, odnosno crvena vrba (Salix purpurea). Upotrebljavaju se mladi pupoljci i kora, koja se sakuplja u rano proleće, već početkom aprila, kada počnu da bujaju njeni sokovi, sa biljaka starosti od tri do šest godina, pošto je tada najbogatija lekovitim sastojcima. Ljušti se sa grana, čisti od prljavštine i suši na zaštićenom promajnom mestu dok ne postane krta. Radi lakšeg čuvanja najbolje je kad se samelje u prah.
Fitoterapeuti posebno naglašavaju značaj vrbe u lečenju bolova u leđima i osteoartritisa. Od davnina su se koristili pripravci da ublaže bolove i pospeše izlučivanje otrovnih materija iz organizma, putem znoja i mokraće. Međutim, za slične svrhe koriste se i mladice sa pupoljcima na vrhu.
Prilikom korišćenja preparata od kore vrbe treba voditi računa da ne dođe do predoziranja zbog prisustva salicina. Istovremeno, osobe preosetljive na aspirin i čiraši na preparate od vrbe trebalo bi da zaborave, a ne treba ih davati ni deci do dvanaest godina. Za one koji pate od Rejovog sindroma mogu biti i smrtonosni.
Od kore vrbe se spravljaju tinkture, ekstrakt ili čaj.
Čaj i prah vrbe
Čaj se priprema tako što se puna kašičica kore stavi u 2,5 decilitara hladne vode, zatim kuva pet minuta, pa ostavi da odstoji deset i procedi. Dnevno se piju dve šolje čaja zaslađene medom.
Prah se koristi tako što se uzima kašica pomešana sa medom, tri puta dnevno pre jela.
