Sto grama kafe od žira sadrži 140 mg fosfora, 84 mg kalcijuma, 300 mg kalijuma, 55 mg magnezijuma, 25 mg gvožđa, 9 mg natrijuma, 3,5 mg mangana, 0,88 mg cinka i 0,7 mg bakra.
Za zdrav i dugovečan život čovek je podrazumeva okretanje prirodi i korišćenje njenih blagodeti. Jedna od njih je hrast koji nas uči prošlosti, greje, a svojim plodom, žirom nas i hrani. Žir je prirodan, organski proizvod, a naučna ispitivanja su pokazala da, uz hranljiva, poseduje i lekovita svojstva, poznata od davnina.
Stari narodi nazivali su hrast hlebnim drvetom. Od hrastovog žira pripremala se izvrsna hrana, pekao se hleb i pravila kafa, za koju se tvrdi da je čak i lekovita. Ako ne možete da zamislite život bez najpopularnijeg napitka na planeti, pokušajte da, po neku šoljicu prave, zamenite onom od žira. Možete je pronaći u prodavnicama zdrave hrane ili je sami napravite. Ni to nije teško.
Sakupite zdrave žirove, one koji su sami otpali s hrasta i dobro pregledajte svaki pojedinačno, a zatim ih operite i sipajte u šerpu, prelijte vodom, zagrevajte do ključanja i kuvajte oko 15 minuta. Na ovaj način će se omekšati ljuska, pa će se lakše ljuštiti. Osim toga, ukloniće se tanini, pa će napitak biti ukusniji. Zatim valja ocediti žirove i ostaviti ih da se ohlade.
Nožem ih oljuštite, bacite sve koji nisu potpuno zdravi, a zdrave usitnite, sipajte ih u tepsiju i pecite u rerni zagrejanoj na 180 stepeni dok ne porumene. U međuvremenu, povremeno protresite tepsiju ili promešajte ih.
Pečene žirove ostavite da se ohlade, hladne usitnite u multipraktiku i ponovo stavite u rernu, gde se dobijena krupnozrnasta smesa ponovo peče na 180 stepeni dok ne poprimi boju kafe. Budući da lako izgori, morate sve vreme „stražariti“ i povremeno sadržaj mešati. Kada se ohladi, može da se samelje i „kafa“ čuva, najbolje u staklenoj tegli. Priprema se na uobičajen način, karakterističan za „domaću“ kafu.
Protiv anemije, kostobolje, depresije
Kafa od žira se preporučuje u ishrani posebno kod anemije, za jačanje krvne slike. Žir je bogat mineralima, a posebno gvožđem. Kažu da je korisna protiv rahitisa i kostobolje. Povoljno deluje na rad creva i efikasna je u smanjenju problema s hemoroidima. Reguliše rad štitnjače, stabilizuje pritisak i masnoću u krvi. Pomaže kod depresije.
Kafa od žira može se piti i kao bela kafa, a kada se pomeša s medom, može se mazati na hleb za doručak. Ona posebno prija dijabetičarima jer pomaže regulisanju prerade šećera u krvi zbog minerala, prvenstveno hroma.
Okviri:
Hleb od žira
Od žira se može praviti sijaset jela, a na trpezama je ipak najčešći hleb. Potrebna je po jedna šolja brašna od žira i pšeničnog brašna, jedna kesica praška za pecivo, po jedna kašičica soli i šećera, jedno jaje, jedna šolja mleka i tri kašike ulja. U jednoj činiji pomešati sve suve sastojke, a u drugoj umutiti jaje, mleko i dve kašike ulja. Sjediniti sve sastojke i sve dobro umesiti. Sipati smesu u podmazanu tepsiju (treća kašika ulja) i peći u rerni zagrejanoj na 200 stepeni oko 35 minuta.
Čorba s vrganjima
Ako se odlučite za čorbu od žira, potrebno vam je dve-tri šolje usitnjenog žira, jedna šargarepa, oljuštena i sitno iseckana, dve stabljike celera sitno isečene, jedna srednja glavica crnog luka sitno iseckana, tri kašike putera, 30 g sušenih vrganja, dva lista lovora, jedna trećina šolje belog vina, so i biber po ukusu i jedan litar bujona od povrća.
Prvo treba potopiti vrganje u dve šolje vrele vode i ostaviti da odstoje jedan sat, pa ih dobro ocediti i sitno iseckati, a vodu sačuvati. Zagrejati puter na srednjoj temperaturi i dinstati šargarepu, luk i celer oko 5 minuta. Dodati vrganje i žir i dinstati još dva-tri minuta. Uliti vino i kuvati dok ne ispari skoro sva tečnost. Zatim dodati lovorov list, vodu u kojoj su se natapali vrganji i bujon od povrća, posoliti, poklopiti i kuvati oko jedan sat. Izmiksati čorbu štapnim mikserom. Pobiberiti, posuti sitno seckanim peršunom i servirati. U tanjire se može nakapati malo pavlake.
Posne sarmice
Žir može da bude sastojak posnih sarmi. Ideju za ovo jelo nam je dala Snežana Tomić, ugostiteljka iz Kladova, i tvorac mnogih recepata jela sa žirom. Ova umetnica s varjačom namirnice ne meri, sve radi odoka i prema ukusu. Za nju je važno da se nijedna ne zaboravi. Ipak, mi smo pronašli neke preporuke koliko čega treba: jedan kg kiselog kupusa, tri kašike ulja, dve glavice crnog luka, pola šolje krupno mlevenog žira, so i biber po ukusu, jedna kašika slatke mlevene paprike, ljute tucane paprike po ukusu, 150 g mlevenih oraha, pola šolje pečenih semenki suncokreta, par listića lovora i jedna čaša paradajz pelata ili gustog domaćeg soka. Listovi kupusa se pripreme kao za svaku sarmu. U tiganju, na ulju se izdinsta sitno seckan crni luk, kome sarma nije lepa bez pirinča neka ga doda, ali sarma je ukusnija ako ga zameni krupno samleveni upržen žir, sve se dinsta uz povremeno dodavanje malih količina vode. Kada se udinsta, dodaju se začini, promeša, skine s ringle, dodaju iseckani, blago ispečeni orasi, blago upržene, iseckane semenke suncokreta i ostavi da se prohladi.
Sarma se obično priprema u dubljem sudu u koji se na dno stavi nekoliko listova kupusa koji se ne mogu upotrebiti za uvijanje sarmica. Kada se sve sarme uviju i poređaju u šerpu, između njih se ubaci nekoliko listića lovora, prekriju se s nekoliko listova kupusa, nalije topla voda i kuva na tihoj vatri. Na polovini kuvanja se ulije sok ili pelat od paradajza. Sarmice se služe tople.
