Cene hrane na svetskom tržištu porasle su prošle godine za više od 30 odsto i dostigle najviši nivo u poslednjoj deceniji. Na poskupljenja su najviše uticale žitarice čiji je rod podbacio zbog suše. Zbog poskupljenja osnovnih životnih namirnica Vlada Srbije je krajem godine najpre ograničila cenu hleba, a potom i brašna, šećera, ulja, mleka i svinjskog buta. Ta Uredba ističe 10. februara, ali u Vladi najavljuju da će produžiti ograničenje cena na još tri meseca.
Iz meseca u mesec tokom 2021. cene hrane i u svetu i kod nas su rasle, a čini se da su potrošači u Srbiji najosetljiviji bili na poskupljenje ulja i mesa. Prosečna cena ulja bila je 40 odsto viša, a meso je u prodavnicama dostizalo rekordne vrednosti.
Istovremeno, farmeri su upozoravali da cena žive vage tovljenika ne prati rast cena stočne hrane, kao ni cene mesa u maloprodaji. Mirko Đukić iz Dublja uzgojem svinja bavi se poslednjih 18 godina, a lane je smanjio proizvodnju.
„Ja sam sa nekih 100 krmača smanjio na 80, pošto većinu žitarica, 90 posto, kupujem. U zadnjih godinu dana mnogo su poskupele. Inputi ne prate cenu tovljenika. Cena tovljenika se bukvalno na nedeljnom nivou menja i varira stalno. Nekih 7, 8 dana ko ima, ako uspe da proda prodao je, ako ne uspe sledi pad i tako opet 10-15 dana. Jako je neizvesna proizvodnja sada“, kaže Mirko Đukić, stočar iz Dublja i predsednik Udruženja krmačara.
Da teret poskupljenja ne bi snosili samo potrošači, krajem godine Vlada je ograničila cene osnovnih životnih namirnica. Najpre hleba, a onda i šećera, brašna, ulja, mleka i svinjskog buta.
U PKS kažu da je ova odluka doprinela stabilizaciji cena, ali da to nije trajno rešenje, pogotovo za probleme u stočarstvu.
„Prvo treba plaćati prema kvalitetu. Drugo treba razmatrati procenat koji trgovci dodaju kao marže. Treba razmišljati o tome da se urade pariteti prema ceni hrane za životinje. Primera radi jedan kilogram žive vage da bude koliko sedam kilograma kukuruza koliko je na berzi. Ono na čemu treba raditi je na genetici da imamo više prasadi po leglu, da imamo veći broj živorođenih prasadi kad pričamo o svinjskom mesu. To treba raditi sa farmerima, ukrupnjavati proizvodnju“, rekao je Nenad Budimović, sekretar za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda PKS.
U resornom ministarstvu objašnjavaju da je na skok cene mesa prošle godine najviše uticalo poskupljenje sirovina, koje su berzanska roba.
„Prema podacima s kojima raspolaže ministarstvo, trgovačke marže ne da nisu rasle zadnjih 10 godina, već je zabeležan pad ne samo na lokalnom, već na globalnom tržištu. Neopravdana je kritika trgovaca i trgovinskih lanaca da oni u stvari najviše profitiraju u tom lancu trgovine od farme do trpeze. Uzrok ovih inflatornih pritisaka su prevashodno rekordne cene sirovina, žitarica na berzama i rekordne cene energenata. To su inputi koji su rasli zadnjih godinu, godinu i po dana koji su vršili te inflatorne pritiske i koji su doveli do povećane inflacije“, objasnio je Jasmin Hodžić, pomoćnik ministra trgovine, turizma i telekomunikacija.
Prema predviđanjima NBS, inflatorni pritisci će se nastaviti do septembra, pa će država pokušati da ih ublaži.
Jasmin Hodžić kaže da u Ministarstvu već pripremamo drugu uredbu.
„Suštinski produžavamo postojeću. Kada bude završeno dejstvo postojeće uredbe najverovatnije će Vlada doneti novu uredbu koja će podrazumevati ograničenje cena ovih pet osnovnih životnih namirnica za period od narednih 90 dana“, rekao je Hodžić.
Uprkos kritikama, odluka o ograničenju cena osnovnih životnih namirnica je, kažu u resornom ministarstvu, bila ispravna, jer su stabilizovane cene i proizvoda koji se nisu našli na spisku. Još važnije je da nije došlo do nestašica i da je tržište dobro snabdeveno.
Izvor: RTS
Foto: Pixabay
