Teleća čorba
Čorbe su sastavni deo tradicije Srbije. Uvek su prijale, razgaljivale telo i dušu i kao takve smatrane narodnim lekom jer su popravljale raspoloženje, ali i „lečile“ organizam i jačale imunitet.
Teleća čorba izborila je status na „visokim“ trpezama u drugoj polovini 20. veka. Sastojci su je popeli na vrh jela visokog protokola. Šargarepa, celer, krompir, koje zrno graška, peršunov list, a iznad svega kockice teletine – razlozi su zašto se teleća čorba rado jede, a uz umeće kuvara da u sve to uklopi i začine i uživa!
Priprema
Meso i povrće se najpre iseckaju na sitne kockice. U šerpu sipati malo ulja i dodati iseckani crni luk da se proprži, a zatim i šargarepu, celer i grašak. Posle nekoliko minuta dodati meso i po potrebi dolivati vodu. Kada su meso i povrće napola dinstani nalije se vodom, doda krompir i so i začini po ukusu. Temperaturu ringle spustiti na polovinu, kako bi čorba polako krčkala. Pred kraj kuvanja u posebnoj posudi se umute brašno i voda. Dodaju se u čorbu, a zatim po želji iscedi limun, da čorba bude osvežavajuća. Na kraju, uz stalno mešanje, sipati pavlaku u koju je umućeno žumance. Pre iznošenja na sto, ubaciti nekoliko listova seckanog peršuna.
Sastojci
300 g telećeg mesa
1 glavica crnog luka
2 krompira
¼ glavice celera
50 g brašna
30 g ulja
200 g neutralne pavlake
1 žumance
1 šargarepa
30 g graška
peršunov list
limun
so
biber
Sarmice u listovima od vinove loze
Najpoznatija sarma na našim i okolnim meridijanima pravi se od listova kiselog kupusa. E, kad njega nema, narod je smislio prolećno-letnju varijantu: mladi listovi vinove loze, i to – obavezno pre prskanja. Ta sarma, ili sarmica, kako se najčešće zove, jelo je juga, ali i cele Srbije. Priprema se i u Grčkoj i Turskoj, na njima svojstven način. Alternativa listovima vinove loze, u letnjim i jesenjim mesecima jeste lišće od zelja i rena.
Priprema
U šerpi se izdinsta crni i beli luk. Nakon toga se doda mleveno meso, začini, biber, so i aleva paprika. Sve se to prži dok se ne ujednači. Pred kraj dodati pirinač i još par minuta dinstati. U međuvremenu, listovi vinove loze se, jedan po jedan, poliju vrućom vodom da omekšaju. Ili ih dan ranije stavite u zamrzivač i izvadite kad počnete da pripremate meso. U svaki list se stavi jedna do dve kašičice smese, zavije i stavi u šerpu ili vatrostalnu posudu. Dodati pola litra vode, toliko da sarmica ogrezne u vodi. Kuva se četrdesetak minuta. Na kraju se napravi zaprška od paprike, brašna i ulja. Njome se preliju sarmice i ostave da krčkaju desetak minuta. Služe se uz kiselo mleko.
Sastojci
500g mlevenog junećeg
i svinjskog mesa
30 listova vinove loze
50g pirinča
1 glavica sitno seckanog crnog luka i
2 čena belog luka
1 supena kašika brašna
30 g slatke aleve paprike
½ dcl ulja
so i biber, biljni začin po ukusu
Gomboce sa šljivama
Gomboce, negde kažu knedle, napravljene od brašna i krompira, predstavljaju pravu poslasticu. Popularnost ne duguju testu, već „filu“, odnosno, punjenju – svežim šljivama. Dakako, bez koštice! Danas se ovo jelo smatra desertom, a ne tako davno bilo je glavno jelo u velikom delu Srbije. Obično subotom, kad je porodica bila na okupu, kuvala se i jela čorba od paradajza. Posle su na sto stizale gomboce: obično dve, a ako su čeljad bila ješna, i poneka više…
Priprema
U brašno se dodaju umućena jaja, obaren i izgnječen krompir i voda, pa se sve zamesi. Testo se razvuče oklagijom preko stola, iseče na kvadrate, a u sredinu svakog stavlja se šljiva bez koštice. Testo se zatim oblikuje u loptice – gomboce i kuva 15 do 20 minuta u posoljenoj vodi. Kad su skuvane one isplivaju na površinu. Uvaljaju u smesu od propržene prezle. Mogu da se pospu šećerom ili medom. Poslužuju se tople.
Sastojci (za 4 osobe)
500 g krompira
2 jajeta
brašna po potrebi
8 svežih šljiva bez koštice
ulje
prezla
šećer
so
voda
Heljdopita
Heljdopita je specijalitet jugozapadnog dela Srbije. Služi se kao predjelo. Gotovo da nema svečanog ručka bez ove slane poslastice, s njom se dočekuju dragi gosti.
Pravi se od brašna heljde, a domaćice kažu da je najbolje ono samleveno u potočari. Zbog izrazito tamne boje, heljda je godinama nakon Drugog svetskog rata smatrana sirotinjskom hranom, i retko se mogla videti na trpezama. Međutim, poslednjih godina postala je izuzetno popularna zbog lekovitih i hranljivih svojstava. Heljda ne sadrži gluten, pa je često i na jelovniku osoba koje su alergične na ovaj biljni protein.
Heljdopita se pravi od heljdinih palačinki, filovanih sirom, kajmakom i domaćim jajima. Za filovanje ove pite koristi se punomasni zlatarski sir od kravljeg mleka, koji joj daje poseban ukus. Ukoliko se heljdopita služi za doručak kao glavno jelo, najbolja je uz domaće kiselo mleko.
Priprema:
Zamesiti testo za palačinke. U posudu staviti jaja, dodati so, mleko, pšenično i heljdino brašno. Dodati gaziranu vodu i umutiti da masa bude ujednačena. Masa treba da je malo gušća nego za obične palačinke. Masu ostaviti 15 minuta, pa zatim od nje u tiganju pržiti palačinke, na isti način kao i palačinke od pšeničnog brašna. Ova količina testa dovoljna je za 10 palačinki, širine prosečne tepsije (oko 20 centimetara).
Za fil je potrebno isitniti sir i u njega dodati kajmak i jaja. Sve dobro izmešati.
Staviti jednu palačinku u prethodno namazanu tepsiju u kojoj će se peći pita, pa je zatim premazati s jednom do dve kašike fila, pa preko toga staviti novu palačinku i fil, i tako redom.
Kad se stavi poslednja palačinka, pita se iseče unakrst na trouglove ili na kocke, pa se zatim premaže preostalim filom.
Tako složenu heljdopitu peći na 200 stepeni, 30 minuta – da dobije zlatnosmeđu boju.
Sastojci
2 jajeta
300 g heljdinog brašna
250 g pšeničnog brašna
4,5 dl mleka
4,5 dl gazirane vode
1 kašičica soli
Za fil je potrebno:
350 g zlatarskog sira
150 g kajmaka
3 jajeta
10 kašičica ulja
